Svako od nas imao je u nekom periodu života poštara na kojeg se navikao kao na komšiju ili čak prijatelja.
Mnogi od njih su zbog posla menjali reone rada, pa smo ih u međuvremenu zaboravili, ali još ima i onih koji više od jedne, pa i dve decenije obilaze isti kraj, kvart, ulicu.
U želji da vam malo bolje predstavimo kako izgleda život jednog poštara koji duže radi u istom delu opštine, razgovarali smo s “Markom” (pravo ime i prezime poznato redakciji – prim.nov.) koji je zbog specifičnosti razgovora i svog posla želeo da ostane anoniman.
Marko više od 15 godina radi kao poštar u “viđenijem” delu Beograda u kojem je uvek gužva i gradska vreva.
Jako je zavoleo ne samo posao poštara, već i veliku većinu ljudi, bolje rečeno komšija, koje svakodnevno susreće. Sa mnogima od njih je bliži nego što biste mogli da zamislite.
“Lep je ovo posao, iako nije uvek prijatno donositi ljudima račune (smeh). Zavoliš te komšije, posle se javljamo na ulici, u prodavnici. Postanu deo mog života, kao i ja njihovog. Svašta sam doživeo za ovih 15 godina. Da pišem knjigu, sigurno bi dobro prošla na policama (smeh)”, kaže Marko.
Na pitanje šta mu je najinteresantnije u poslu i kako ga neki ljudi doživljavaju, naš poštar je uzdahnuo.
“Uh, kad bih sad sve počeo da pričam… Volim taj odnos sa komšijama, tu toplinu, te emocije koje svakodnevno vidim. Znam sve te ljude u dušu. Znam kad su nervozni, tužni, srećni…viđao sam ih uplakane ali i radosne. Dolazio sam na vrata i zaticao supružnike kako psuju jedni druge, hoće da se ‘poubijaju’. Kažem ‘stanite, bre ljudi, šta vam je, pa vi se volite, video sam to’. Onda uđem u kuću, posluže me, iako to ne tražim, smire se sa mnom. Dođem im ko rame za plakanje. Jednom starijem paru tako sam spasao brak. Nije da se hvalim, sami su mi to rekli”, ističe Marko.
Spomenuli ste rame za plakanje. Da li je bilo toga i sa damama?
“(smeje se) Nekoliko puta imao sam slučajeve da hoće nešto više od mene. Jedna je probala, onako bez pardona, da me uvuče u krevet. Otvoreno mi je rekla. Muž joj stalno radi u inostranstvu, usamljena je. Rekao sam da ne diram udate žene. S druge strane, imao sam nekoliko lepih momenata sa udovicama. Njima je možda i najteže, treba im podrška, užele se svega onoga što čini život”, priča nam poštar iz Beograda.
Ne krije da je u teškim momentima umeo i da popije u nečijoj kući čašicu-dve, ali samo kad mu se smena završi. Puno puta zalivao je starijim sugrađanima cveće kad odu negde. Ostave mu ključ, iako to ne voli.
“Ne samo cveće. Bilo je tu porodica koje sam znao više od deset godina, onda odu na more, pa me zamole da povremeno, ako prolazim, bacim pogled jel sve OK, da stan nije obijen. Ostavljaju mi broj telefona. Generalno su se ljudi u Beogradu otuđili, povukli su se u sebe. Vidim promenu, nisam slep. Neko novo vreme je došlo. Ima onih koji više veruju meni nego drugim članovima familije. Jedan gospodin je morao u bolnicu na operaciju, pa mi je rekao da mu obilazim stan jer ima psa pa da ga nahranim, dam mu vodu. Nije hteo niko drugi da mu ulazi u kuću. Znaju da mogu da se oslone na mene, da u životu to ne bih zloupotrebio. Bilo je slučajeva da neki moraju hitno napolje, pa istrče, ostave mi svoju decu u kući pa s njima posedim malo dok se ne vrate roditelji. To je sve češća pojava”, ističe Marko.
Koliko se zbližio sa pojedinim sugrađanima dovoljno govori podatak i da je išao i na neke sahrane.
“Jako su me pogodile neke smrti. Jako. Kao da mi je, ne daj Bože, član familije preminuo. Pa sam, videvši umrlice, išao i na sahrane. Kažem vam, postoji neki odnos koji se neguje s godinama. Poverenje. Da naglasim – nikada u životu nisam pravio prvi korak. Prema svima prilazim isto, profesionalno. Bez emocija. Samo uručujem pisma, donosim penzije. Oni su ti koji otvaraju vrata. Ima i ljudi koji i posle 15 godina više vole samo ‘dobar dan – doviđenja’ i ništa više. Na ulici ni ‘zdravo’ da kažu. Nemam šta tu da se ljutim. To je njihovo pravo. Samo retki su takvi. Mi smo topao narod kojem malo treba da bude nasmejan”, rekao je Marko.
Krila ljubavnika 10 godina na tavanu! Muž NIŠTA nije primetio, a onda je otišla i korak dalje
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)