To je, brate, život! Ispričaću vam ZABORAVLJENU PRIČU: Dejan Stanković OD OTPISANOG do fudbalske ikone!

Foto: Profimedia/AFP/Gabriel Bouys/FK Crvena zvezda/Privatna arhiva

Gledam ga u Kupu protiv Rada… Stigle sede, brada prilično bela, a kad se setim dečkića, golobradog Zemunca, koji je ostvario snove kada je tog 11 februara 1995, hajde da budemo švajcarski precizni, sa 16 godina, šest meseci i 19 dana na Omladinskom stadionu na Karaburmi, odigrao prve minute u Zvezdinom dresu munjevito pomislim, brate, kakva životna priča.

Trener Ljupko Petrović ubacio je u igru klinca Dejana Stankovića petnaest minuta pre kraja meča umesto Ramba Petkovića i on je tada postao drugi najmlađi debitant u timu sa Marakane iza Milka Đurovskog. Zvezda je pobedila OFK Beograd 2:1, i počela je nova opasno dobra (karij)era.

Dekijeva profi fudbalska karijera i moja novinarska, skoro da su startovale u isto vreme. Samo malo, za koji mesec bio sam “brži” od njega, u ove vode ušao sam u drugom delu 1994 i naravno, radeći uglavnom u fudbalskim rubrikama, uvek mi je bio “na oku”.

Put ka večnoj slavi krenuo je u sezoni 96/97 u tada Kupu pobednika Kupova. Ubio je Kajzerslautern sa dva komada. Zvezda je pobedila 4:0 i posle poraza u Nemačkoj (0:1) prošla dalje. Ma, kakva je samo to ludnica bila, pun stadion, zvezdaši, onako, malo u zentu, da li će njihov klub da prođe u sledeći krug ili ne. Prošla je Zvezda zahvaljujući upravo njemu, koji je “šljaštio”, naročito u produžetku u kome je smrvio Nemce.

Iz Ljutice Bogdana, 1998. godine prešao je u Lacio, u kojem se zadržao šest godina, a 2004. potpisao je za Inter, u kojem je 2013. i okačio kopačke o klin. Strašna karijera. brdo trofeja osvojenih sa sva tri kluba, naravno, izdvaja se Liga šampiona sa Murinjom 2010. godine.

Igrao je za tri reprezentacije: Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru i samostalnu Srbiju… Legenda.

Ova priča datira iz perioda provedenog u Laciju, a intervju sa Dejanom Stankovićem pisao sam za prvomajski trobroj “Sporta”, novina u kojima sam tada bio zaposlen. Naravno da smo se u sekundi dogovorili, a ovom prilikom preneću deo teksta i čini mi se jedan, pomalo zaboravljeni detalj iz karijere danas trenera Crvene zvezde.

Spremni?

Tihi i Prle bi mu ovih dana pozavideli. Da, “Otpisani” iz istoimene nekada najgledanije TV serije na ex YU prostorima. Kako? Lepo. Idemo hronološki: 2001. Dejan Stanković napušta Lacio, u igru ulazi Fiorentina, dekintirani Čeki Gori dreši kesu (?!), pa Deki odlazi u Firencu. Samo nekoliko dana kasnije povratak u Rim. “Večni grad” i bos nebesko-plavih Kranjoti ga baš nisu dočekali raširenih ruku, ali tako je moralo biti. Famozni filmski magnat je bankrotirao. Otpisani bukvalno postaje otpisan i gotovo pola godine traži mesto pod suncem, 2002. ga nalazi.

I tako nekim lepim čudom Lacio i Dejan od promašaja sezone postaju hit. “Olimpikom” sada, baš kao nekada na Marakani odjekuje “Jedan je Dejan Stanković”.

– U jednom trenutku nećete mi verovati, hteo sam da pozovem Voju Brajovića i Dragana Nikolića za savet – šali se jugoslovenski as. – Ne, zaista… Da je bilo lako nije, da sam se iščupao iz svega, jesam, a kako, ne pitajte… Nemam pojma. I sada kada vratim film setim se letošnjeg oporog odlaska iz Rima i, moram da priznam kraljevskog dočeka u Fiorentini, obuzmu me žmarci. Ipak, nije mi bilo suđeno da zaigram u ljubičastoj majici i evo danas, ispostavilo se, zapravo, da je to bilo dobro. Ma odlično. Ekipi iz Firence stvarno ne ide, ali meni je super. Kažu najbolji sam među nebesko-plavima i zašto da im ne verujem. Da skratim, u Laciju sam startovao od nule i izborio se za status koji uživam. Sve ružno je iza mene i to je jedino što je u ovom trenutku najvažnije.

Foto: VANINA LUCCHESI/AFP/ Profimedia

Dejan Stanković danas i Dejan Stanković od pre godinu-dve jedva da liče. Nebo i zemlja. Šta to bi? Otkud tolika transformacija? Da li je to zasluga sadašnjeg trenera Lacija Alberta Zakeronija, koji je, čini se, posle neuspešnih pokušaja prethodnika, konačno otkrio Ameriku i našem asu namenio pravu poziciju – levog spoljnog.

– Čini se da jeste, uostalom, to se i vidi zar ne? Zak mi je dao potpunu slobodu u igri i bacio na mesto na kojem mogu da se dokazujem na svoj način. Ranije sam zaista imao mnogo problema, Treneri su me seljakali sa jednog mesta na drugo, igrao sam šta sve ne, samo još nisam branio. To me je demoralisalo, srećom to je sada prošlost. Zahvaljujući Zakeroniju. Ima još:

Kad stvoriš ime i izguraš neki svoj fazon, ovde u Italiji te cene više,a kad je tako, imaš motiv da uradiš neke stvari na koje pre izvesnog vremena nisi smeo ni da pomisliš. Malo je igrača kojima se u karijeri ukazala takva prilika i srećan sam, zaista što je baš mene Bog pogledao. Nikad se u životu nisam predavao i eto, upornost, mnogo znoja i truda dali su rezultate.

Lacio i bjankoćelesti tifozi sada se kunu u Dekija, koji je, gotovo preko noći postao ikona rimskog tima. Na promenu sredine, bar u dogledno vreme, Kranjoti mu je zabranio i da pomisli. Štampa sa Apenina, ipak, ne odustaje, pa ga svakodnevno “Gazeta”, “Tutosport”, “Tutosport” , “Totogol” transferišu gde sve ne. Pitamo Stankovića šta je od svega istina, a šta trač?

– Juventus i Čelsi su kontaktirali klub i mog menadžera, sve je ostalo samo na tome. Bar do kraja sezone, a posle… Ne znam, da se ja pitam, ostao bih u Laciju, u Rimu, ipak sam ovde proveo možda i najblistavije trenutke u karijeri. Četiri godine za pamćenje, nezaborav.

Dupla kruna pre dve sezone, “Olimpiko” prepun, svi na terenu, grad Romula i Rema gori, Skudeto posle toliko godina opet u vlasništvu nebo-plavih. Ma, praznik u Rimu, samo što je ovog puta glavna rola – moja. Sve to i još mnogo toga me teraju da ostanem tu gde sam Uz sve ima i “nešto para”, a i navika čini svoje.  Da, tačno je, Kranjoti ne želi ni da čuje za moj odlazak i meni to godi. Sve će, ipak, biti jasnije kada po završetku sezone sednemo i lepo se dogovorimo. Do tada, Juve, Čelsi i ostali čekajte! – poručuje Dejan Stanković iz Rima.

Piše: Vuk Žarić

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar