Potpuno pomračenje Sunca u sredu, 12. avgusta, biće prilika za milione ljudi da posmatraju jedan od najatraktivnijih astronomskih fenomena, ali će istovremeno poslužiti i naučnicima za proučavanje neobične pojave koja se tokom pomračenja beleži već vekovima.
Reč je o takozvanim senovitim prugama, odnosno brzo pokretnim naizmeničnim tamnim i svetlim linijama koje se neposredno pre i posle potpune faze pomračenja pojavljuju na tlu, zidovima i drugim svetlim površinama.
Posmatrači su ih opisivali kao talasaste i treperave šare, a neki čak i kao „fantomske zmije“. Fenomen traje svega nekoliko trenutaka i zbog slabog kontrasta teško ga je fotografisati ili snimiti.
Fenomen koji zbunjuje naučnike
Među istraživačima koji pokušavaju da otkriju uzrok ove pojave je Dejvid Taršek, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu u Pitsburgu.
Taršek je senovite pruge prvi put video kao 14-godišnjak, tokom potpunog pomračenja Sunca 1970. godine. Više decenija kasnije, pokušava da utvrdi šta zapravo proizvodi karakteristične šare.
Jedna od glavnih teorija povezuje fenomen sa turbulencijama u Zemljinoj atmosferi.
Neposredno pre potpune faze pomračenja Mesec zaklanja gotovo čitav Sunčev disk, ostavljajući samo veoma uzak izvor svetlosti. Zbog toga bi atmosferska strujanja i turbulencije mogle postati vidljive na površini Zemlje.
Eksperiment iz 2017. doneo neočekivan rezultat
Velika prilika da se ova teorija proveri ukazala se tokom potpunog pomračenja Sunca 2017. godine iznad Sjedinjenih Američkih Država.
Taršek i studenti Univerziteta u Pitsburgu postavili su detektore svetlosti na zemlji, ali i na balon koji se popeo na oko 25 kilometara visine.
Ako su senovite pruge isključivo posledica atmosferskih turbulencija, očekivalo se da će instrumenti zabeležiti karakterističan signal pri tlu, ali ne i na velikoj visini.
Međutim, signal frekvencije oko 4,5 herca registrovan je na obe lokacije.
Taj rezultat doveo je u pitanje pretpostavku da je atmosfera jedini uzrok fenomena.
Moguća uloga difrakcije svetlosti
Druga teorija uzrok senovitih pruga povezuje sa difrakcijom i interferencijom svetlosti.
Prema tom objašnjenju, rub Meseca tokom pomračenja može uticati na prostiranje svetlosnih talasa i stvarati karakteristične smene svetlih i tamnih šara.
Taršek ne isključuje ni mogućnost da u nastanku fenomena istovremeno učestvuje više različitih fizičkih procesa.
Novi pokušaj tokom pomračenja 2024. godine
Istraživači su pokušali da ponove eksperiment tokom potpunog pomračenja 8. aprila 2024. godine.
Ovog puta korišćeni su osetljiviji instrumenti, dva balona na velikim visinama i desetine meteoroloških balona. Međutim, istraživanje je otežalo oblačno vreme.
Očekivani signal nije registrovan ni na balonima, dok dodatni senzori postavljeni u avionu iznad Vermonta takođe nisu pronašli signal od 4,5 herca koji je zabeležen 2017. godine.
Pošto tokom tog pomračenja nisu prikupljena odgovarajuća opažanja senovitih pruga sa tla, istraživanje nije donelo konačan odgovor.
Naučnici računaju i na pomoć građana
Pomračenje 12. avgusta pružiće novu priliku za proučavanje fenomena.
Put totaliteta proći će preko krajnjeg severa Rusije, istočnog Grenlanda, zapadnog Islanda, severnog dela Španije i krajnjeg severoistoka Portugala.
Taršek će pomračenje pratiti iz španskog Leona, gde će koristiti elektronski detektor u pokušaju da ponovo zabeleži senovite pruge.
U istraživanje mogu da se uključe i građani. Posmatrači u Španiji i na Islandu pozvani su da pokušaju da snime ovaj fenomen mobilnim telefonima.
Senovite pruge najlakše se uočavaju na glatkim i svetlim površinama, poput belih čaršava ili svetle ploče. Na travi i tamnom asfaltu znatno ih je teže primetiti.
Pojavljuju se samo nekoliko trenutaka
Poseban problem predstavlja vreme u kojem se pojavljuju.
Senovite pruge mogu se videti neposredno pre potpune faze pomračenja i neposredno nakon nje. To je upravo trenutak kada većina posmatrača svoju pažnju usmerava prema Suncu.
Zbog toga bi pažljivo posmatranje tla moglo da donese podatke koji naučnicima nedostaju.
Da li će potpuno pomračenje Sunca 12. avgusta konačno pomoći da se objasni fenomen koji posmatrače fascinira vekovima, još nije poznato. Izvesno je, međutim, da će se tokom ovog astronomskog događaja zanimljivi prizori odvijati ne samo na nebu, već i neposredno pod nogama posmatrača.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)