Asteroid Ben, koji se ubraja među najpoznatije objekte u blizini Zemlje, ima veoma malu, ali ne i potpuno isključenu mogućnost sudara sa našom planetom. Prema procenama naučnika, verovatnoća da ovaj asteroid udari u Zemlju u septembru 2182. godine iznosi oko 0,037 odsto. Iako je rizik minimalan, novo istraživanje pokazuje da bi posledice takvog događaja mogle da budu izuzetno ozbiljne.
Milioni tona prašine mogli bi da promene klimu
Naučnici su pomoću kompjuterskih simulacija analizirali scenario u kojem asteroid prečnika oko 500 metara, veličine približne Ben-u, udara u Zemlju.
Osim razaranja u području udara, procenjuje se da bi u atmosferu bilo izbačeno između 100 i 400 miliona tona prašine, što bi moglo da poremeti klimu, hemijski sastav atmosfere i proces fotosinteze tokom više godina.
– Zatamnjenje Sunca usled ogromne količine prašine izazvalo bi naglu globalnu “zimu nakon udara“, koju bi karakterisali manjak sunčeve svetlosti, pad temperatura i smanjenje količine padavina širom planete – rekla je Lan Dai, vodeća autorka istraživanja iz Centra za klimatsku fiziku Univerziteta Pusan u Južnoj Koreji.
Pad temperature i ozbiljan udar na poljoprivredu
Prema najnepovoljnijem scenariju koji su izračunali istraživači, prosečna temperatura na Zemlji mogla bi da se smanji za oko četiri stepena Celzijusa, dok bi količina padavina opala za približno 15 odsto.
Istovremeno, fotosinteza biljaka bila bi oslabljena između 20 i 30 odsto, a ozonski omotač mogao bi da bude tanji za oko 32 procenta, što bi povećalo izloženost štetnom ultraljubičastom zračenju.
Udar bi izazvao strašno razaranje
Naučnici navode da bi sudar asteroida ove veličine izazvao snažan udarni talas, zemljotrese, požare i intenzivno toplotno zračenje, dok bi na mestu udara ostao ogroman krater.
Velike količine materijala izbačenog u atmosferu imale bi dugoročne posledice po klimu i ekosisteme, što bi moglo ozbiljno da ugrozi proizvodnju hrane.
– Takvi nepovoljni klimatski uslovi ograničili bi rast biljaka na kopnu i u okeanima – navodi se u istraživanju.
Ipak, rezultati pokazuju da bi se morski plankton oporavio znatno brže od kopnene vegetacije. U pojedinim delovima okeana moglo bi čak da dođe do njegovog ubrzanog razvoja zbog velike količine prašine bogate gvožđem koja bi nakon udara dospela u more.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)