Vaskrs predstavlja najveći hrišćanski praznik, pa se u skladu sa tim, u njegovom praznovanju vremenom razvio čitav kompleks običaja i verovanja koje je, kako se veruje, potrebno dosledno ispoštovati. Zbog toga su i dani pre Vaskrsa obeleženi raznim propisima kojih je, kako se veruje, potrebno da se pridržavamo ukoliko se smatramo i zovemo vernicima.
Takvi narativi dovode se i u vezu sa Velikim četvrtkom, koji prethodi Velikom petku, a kako se veruje, ovaj dan predstavlja praznik zemljoradnika, te je zbog toga bio obeležen brojnim agrarnim ritualima.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U našim selima razvio se poseban spektar običaja koje je potrebno ispratiti na ovaj dan, a oni varijaju od kraja do kraja, a svaki predeo je specifičanim po svojim ritualima koji neretko postaju pravo nematerijalno kulturno nasleđe određene zajednice.
Tako su, na primer, u 19. veku stanovnici Podrinja palili u manastiru Tronoša veliku sveću koju su zvali „ratarska sveća“ i koja se kasnije palila na liturgijama svih većih praznika u godini. Velika ratarska sveća palila se i u sarajevskim pravoslavnim crkvama.
S druge strane, na području južnog Banata na Veliki četvrtak ljudi su uprezali stoku i odvozili se na kratko u polja ili na salaše. Verovalo se, naime, da stoka koja se izvede na Veliki četvrtak u polje bolje napreduje.
U oblasti Homolja na Veliki četvrtak bi domaćin iz desne sise svake ovce koja se muze izmuzao po malo mleka, jer se verovalo da će tako ovca davati više mleka. Žene su na Veliki četvrtak odlazile na reku i niz vodu slale upaljene sveće pričvršćene za daščice, namenjene mrtvima. Tada su, isto kao i na Zadišnicama, davani pokloni namenjeni duši pokojnika.
Na Veliki četvrtak zabranjen je svaki rad osim sejanja bostana, jer se verovalo da će lubenice posejane tog dana biti ogromne, veće nego bilo koji drugi dan da se poseju.
Komentari (0)