Za vernike Srpske pravoslavne crkve u petak, 14. avgusta, počinje Gospojinski post, najkraći od četiri velika godišnja posta, ali po pravilima jedan od strožih. Posvećen je duhovnoj pripremi za praznik Uspenja Presvete Bogorodice – Veliku Gospojinu, koja se obeležava 28. avgusta.
Gospojinski post traje 15 dana, a prema crkvenim pravilima posti se strože nego tokom Božićnog i Apostolskog posta. Uobičajeno je da se radnim danima posti na vodi, dok su subotom i nedeljom dozvoljeni ulje i vino. Poseban izuzetak je Preobraženje Gospodnje, 19. avgusta, kada je dozvoljena riba, bez obzira na dan u nedelji.
Međutim, smisao posta nije samo promena načina ishrane. Crkveno učenje naglašava da telesni post treba da prati i duhovno uzdržavanje – od svađe, vređanja, ružnih reči, loših misli i postupaka, uz više vremena posvećenog molitvi, praštanju i dobrim delima.
Post nije samo odricanje od hrane
Tokom Gospojinskog posta vernici se posebno podsećaju na potrebu za mirom, strpljenjem i pomoći drugima. Uzdržavanje od hrane životinjskog porekla ima smisla tek kada ga prati nastojanje da se čovek uzdrži i od postupaka kojima povređuje druge.
Zbog toga se ovaj period tradicionalno provodi mirnije, uz molitvu i pripremu za praznik Velike Gospojine.
Preobraženje donosi razrešenje na ribu
U vreme Gospojinskog posta obeležava se i Preobraženje Gospodnje 19. avgusta. To je jedini dan tokom ovog posta kada je, prema crkvenom pravilu, dozvoljena riba.
Za Preobraženje se vezuje i stari narodni običaj da se mlado grožđe ne jede pre ovog praznika. Grožđe se na Preobraženje tradicionalno donosi u crkvu na blagosiljanje, nakon čega se deli vernicima.
Bosiljak i drugi narodni običaji
Sa praznicima posvećenim Presvetoj Bogorodici u narodu su povezani brojni običaji, među kojima posebno mesto ima bosiljak. Čuvao se pored ikona i koristio u domu kao biljka kojoj se u narodnoj tradiciji pripisuje simbolika blagoslova i zaštite.
Važno je, međutim, razlikovati narodna verovanja od zvaničnih crkvenih pravila – bosiljak, lekovito bilje i slični običaji pripadaju tradiciji, dok su molitva, post, pokajanje i dobra dela suština crkvenog obeležavanja ovog perioda.
Gospojinski post završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice – Velikom Gospojinom, 28. avgusta, jednim od velikih praznika posvećenih Bogorodici.
Prvi dan gospojinskog posta pada na dan Svetih mučitelja Makaveja koji su bili starozavetni svetitelji i mučenici iz 2. veka p.n.e, a knjige o životu braće Avima, Antonina, Gurija, Eleazara, Evsevona, Adima i Markela sastavni su deo Svetog pisma. Sveti mučenici Makaveji i njihova majka Solomona i učitelj Eleazar stradali 166. godine p.n.e. kada ih je ubio imperator Antioh XI Epifan, koji je pokušao da u Jerusalimu uvede paganske običaje. Epifan je u Jerusalimski hram postavio kip grčkog paganskog boga Zevsa, ispred kog je prisiljavao Jevreje da se klanjaju.
Kada su u pitanju narodni običaji, nema ih mnogo vezanih za današnji dan. U narodu se veruje da da je dobro sve što se radi s bosiljkom, za koji se veruje da je božija biljka. Valjalo bi danas u kuvano jelo dodati ovog začina, ili se inhalirati. Ukoliko u svom dvorištu ili na terasi već nema zasađen bosiljak, danas je pravo vreme da to učinite, jer se veruje da čuva dom.
Komentari (0)