Srpska pravoslavna crkva i vernici 19. avgusta obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od velikih hrišćanskih praznika. Njegova suština nije samo u narodnim običajima koji su se vekovima prenosili, već pre svega u događaju iz života Isusa Hrista kada se, prema Jevanđeljima, pred trojicom apostola preobrazio i pokazao svoju božansku prirodu.
Hristos je sa apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom otišao na goru Tavor da se moli. Dok je molitva trajala, njegovo lice zasijalo je poput sunca, a odeća postala blistavo bela. Pred učenicima su se tada pojavili prorok Ilija i Mojsije, dok se iz neba začuo glas Boga Oca.
Upravo zbog toga se Preobraženje smatra praznikom – božanske svetlosti, ali i unutrašnje promene čoveka.
Šta se radi uoči Preobraženja?
Veče uoči praznika u pravoslavnim hramovima vernici prisustvuju večernjim službama, a mnogi će upravo tada otići u crkvu da se pomole i zapale sveću.
U narodnoj tradiciji za Preobraženje vezuju se brojna verovanja. Jedno od njih kaže da se upravo oko ovog praznika “preobražava” priroda – noći postaju hladnije, voda u rekama i potocima hladnija, a lišće počinje polako da menja boju.
Zbog toga se Preobraženje u narodu doživljava i kao svojevrsna granica između vrelog leta i perioda koji najavljuje jesen.
Ipak, važno je razlikovati crkveno učenje od narodnih verovanja. Mnoga pravila koja se mogu čuti među ljudima nisu propisana crkvenim kanonima, već predstavljaju deo tradicije i običaja koji su se održali kroz generacije.
Zašto se na Preobraženje nosi grožđe u crkvu?
Jedan od najpoznatijih običaja jeste osveštavanje grožđa i drugog voća.
Nakon liturgije grožđe se osvećuje i deli vernicima kao zahvalnost Bogu za plodove zemlje. Tamo gde grožđe ne uspeva, u crkvu se donosi drugo voće.
U narodu postoji i običaj da se upravo na Preobraženje prvi put proba grožđe iz nove berbe.
Praznik se obeležava tokom Gospojinskog posta, koji je strog, ali je na sam dan Preobraženja dozvoljeno jesti ribu.
“Preobražava se i gora i voda”
Od ovog praznika potiču brojne izreke koje su ostale deo srpske narodne tradicije. Najpoznatija glasi:
“Preobraženje je, preobražava se i gora i voda.”
Njome se opisuje promena koju ljudi u ovo doba godine primećuju u prirodi – vrućine polako popuštaju, večeri postaju sveže, a biljke počinju da menjaju izgled.
Zabeleženo je i verovanje da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama, jer voda nakon ovog praznika postaje hladnija.
Šta se, prema narodnom verovanju, ne radi?
Uoči i na sam praznik postoje brojna narodna verovanja. Tako se govori da na Preobraženje ne treba spavati tokom dana, jer bi čovek navodno cele godine bio pospan. Veruje se i da nije dobro plakati na ovaj dan, kao ni provesti ga u neradu ili preteranom veselju.
Jedan od običaja koji se pominje jeste i vezivanje crvenog ili belog konca oko ruke uz zamišljanje želje.
Takva verovanja, međutim, pripadaju narodnoj tradiciji, a ne zvaničnom učenju Srpske pravoslavne crkve.
Preobraženje tako ostaje praznik koji u sebi spaja hrišćansku priču o Hristovom preobraženju, simboliku svetlosti i promene, ali i vekovne običaje kojima je srpski narod obeležavao prelazak iz jednog dela godine u drugi.
I dok će mnogi vernici večeras otići u hram na molitvu, sutrašnji dan biće prilika da se, uz liturgiju i osveštavanje plodova, obeleži jedan od velikih praznika pravoslavnog kalendara.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)