Ravna zemlja – da li su ravnozemljaši opasni?

Posle skorašnjih događaja koji su uzdrmali internet u čitavom regionu, velika pažnja je skrenuta na pokret “Ravna Zemlja – Flat Earth Balkan”. Već svima poznati Mustafa Sejdinović iz Tuzle je odgovoran za ovaj “hit na interetu”, gde je postao admin istoimene grupe na Fejsbuku i gde je naziv grupe iz “Ravna Zemlja” promenio u “Okrugla Zemlja”.

Sad je pravo vreme da se okrenemo ka ravnozemljašima, ko su oni, kako su nastali i na koj način obaraju činjenice prihvaćene od strane naučnog estamblišmenta? I odakle uopšte toliki porast ljudi koji ne veruju nauci?

O čemu se radi u pokretu “Ravna Zemlja”?

Kao i što sam naziv kaže, ravnozemljaši smatraju da je planeta Zemlja ravna, odnosno, da nije globus, već da je ravna ploča. Ljude koji prate stav zvanične nauke pogrdno nazivaju imenom “globusari”. Tvrdnje da je Zemlja ploča zasnivaju na čulnom iskustvu, a sve dokaze koji govore suprotno “pobijaju” tvrdeći da su osnovni fizički fenomeni, kao što je gravitacija “izmišljotina”.

Tako ravnozemljaši spadaju u teoretičare zavere, idući ruku pod ruku sa antivakcinašima.

Sve je počelo tokom prošle decenije, otprilike 2009. godine, kada su se na internetu pojavili prvi sajtovi i objave koji pokušavaju da dokažu kako Zemlja nema oblik elipse, već novčića.

Grupa se uglavnom sastojala od Amerikanaca i Britanaca i u početku je sve bilo sasvim bezazleno. Međutim, pokret se tokom godina razvijao i toliko porastao da su se počele održavati prvi skupovi i konferencije ravnozemljaša širom sveta: Denveru, Koloradu, Birmingemu…

U jednom istraživanju iz 2018. godine je otkriven šokantan podatak da 66% mladih između 18 i 24 godina smatra da je Zemlja okrugla, što govori da je ravnozemljaški pokret uzeo maha.

Smatra se da su na razvoj pokreta bitno uticale socijalne mreže, pre svega Jutjub, na kome možete naći veliki broj snimaka, sa još većim brojem pregleda gde se nabrajaju dokazi o ravnoj Zemlji. Upravo tu se da videti uticaj mreža na savremeni svet, brže stižu informacije bilo tačne ili netačne, a istovremeno te informacije su daleko prijemčivije od onih koje se uče već u šestom razredu na časovima fizike.

U očima pripadnika ovog pokreta mapa ravne Zemlje izgleda tako da je planeta okružena ledom. Dakle, led se nalazi na ivici sveta i sprečava da padnemo sa ploče. Ledeni zid je visok oko 45 metara i čuvaju ga pripadnici organizacije NASA, koji od celog sveta pokušavaju da sakriju činjenicu o pravom obliku Zemlje.

Taj ledeni pokrivač, zapravo, predstavlja Južni pol, dok se Severni pol nalazi u centru ploče i okružuju ga ostali kontinenti, okeani i mora.

Mnogi ravnozemljaši smatraju da gravitacija ne postoji i da tela padaju samo zbog mase, da ne postoji nikakva sila koja ih vuče na dole. Već nam je poznata takva izjava pevačice Andreane Čekić, a njoj se pridružuje i Vlado Georgiev.

Postojanje gravitacije bi bilo zaista problematično da je Zemlja ravna ploča jer gravitacija privlači masu prema svom centru, u tom slučaju, sva voda bi se nalazila u sredini ploče, tu bi bili svi okeani, mora, reke, tu bi se okupljao najveći deo živog sveta. Što se više ide ka obodima Zemlje, to bi pejzaž bio više pustinjski.

Osim toga, čim bismo se odmakli od centra gravitacije, odnosno same sredine ploče, osećali bismo pritisak da se krećemo ka njoj. Zato je sasvim logično sa strane gledišta ravnozemljaša da se teorija gravitacije odbacuje kao izmišljotina, koja po njihovim rečima nije dokazana.

Kako izgledaju dokazi ravnozemljaša?

Ravnozemljaši tvrde da imaju mnogo dokaza da je Zemlja ravna, da je elipsasti oblik planete prevara i da oko nje kruže Sunce i Mesec. Ovim stavovima pokret ravnozemljaša podržava kreacionizam i antropocentričnu ideju da se Zemlja nalazi u centru svemira, dok sva druga nebeska tela kruže oko nje.

Evo na koji način pripadnici ovog pokreta misle da su uspeli dokazati svoje tvrdnje.

1) Planeta stoji mirno u univerzumu

Galileo Galilej, koji je život posvetio tome da dokaže da se Zemlja okreće oko svoje ose, i u tome uspeo, se nikako ne bi složio sa teorijom o nepokretnoj Zemlji. Sa druge strane, ravnozemljaši smatraju da ona stoji u mestu  i da se okreće mi bismo osetili tu brzinu.

Jedna veoma bitna stvar na koju ravnozemljaši ne obraćaju pažnju jeste koliko je čovek mali u odnosu na planetu Zemlju. Planeta je toliko ogromna da nit možemo da osetimo njeno kretanje, niti možemo da golim očima vidimo njeno zakrivljenje. Istina je da se planeta okreće brzinom od 1600 kilometara po času.

Zamislite koliki bi to odnos čoveka i planete morao biti da bismo osetili kretanje, kao i kakav bi to život bio da konstantno osećamo pritisak brzine. No, ako nešto ne vidimo, ne osećamo ili nemamo senzaciju nekim drugim čulima, to ne znači da toga nema. Upravo tu se nalazi druga najveća greška ravnozemljaša, koji tvrde da je ravna Zemlja istina.

2) Čula kao dokaz

Još od doba antike je filozofima prilično jasno da se čulima ne može sasvim verovati i da su podložna obmani. Razlog tome je što je ljudska percepcija ograničena, a najbolji dokaz za to iluzije. Recimo, u vodi nam deluje da se štap prelama, a kad ga izvadimo iz vode vidimo da je sasvim prav.

Postoji mnogo sličnih primera gde ispada da ono što vidimo i nije sasvim tačno, zato se to ne može uzimati kao relevantan empirijski dokaz. I to pravilo važi već hiljadama godina. Čula možda varaju, ali ono što ne vara su brojke, ka kojima je nauka i okrenuta, tražeći proverene i tačne činjenice.

3) Sunce i druga nebeska tela orbitiraju iznad Zemlje

Prema pokretu “Ravna Zemlja”, kao što smo već spomenuli, Zemlja stoji u centru, a Sunce, Mesec i planete kruže iznad nje. Sa ovom teorijom mnogi prirodni fenomeni ne mogu da se objasne, pre svega kako je onda moguć zalazak sunca, da li se ono spušta ispod Zemlje i greje drugu stranu ploče?

Druga stvar je, kako su onda moguća potpuna pomračenja Meseca? Da je Zemlja ravna ploča, njena senka ne bi u potpunosti ili delimično prekrila Mesec, već bi se na mesecu video samo oblik senke koji odgovara obliku ploče, odnosno, videla bi se ravna linija…

4) Postojanje vremenskih zona

Ako uzmemo za stvarno da je Zemlja stvarno ravna, onda postojanje vremenskih zona može predstavljati problem. Okretanje planete oko svoje ose čini da svetlost pada na nju u različitim delovima dana. Tako da kad je jutro u Pekingu u Londonu je noć.

Kada bi Zemlja bila ploča, odnosno kad ne bi postojalo njeno zakrivljenje, onda bismo u svakom tranutku mogli videti Sunce. Čak i da njegovi zraci ne padaju direktno na nas, opet bi se mogla videti zvezda koja obasjava drugi deo ploče.

5) Sazvežđa predstavljaju problem za ravnozemljaše

Još je u pre nove ere otkriveno da sazvežđa koja se vide u Egiptu se ne mogu videti na severnom delu hemisfere. Zapravo, sa svakog dela planete ćete videti drugačije sazvežđe, pa tek onda sa svih tih mesta možemo sklopiti sliku nebeskih tela koja nas okružuju.

Da je ravna Zemlja, odna bismo sa bilo kog dela planete mogli videti sva sazvežđa… Sa ovim se opet postavlja pitanje: šta se nalazi ispod planete kao ploče? To nam je potpuno nedostupno za obzervaciju.

Jesu li ravnozemljaši opasni?

Ne bi smo mogli reći da su opasni, jer čine izuzetno mali postotak celokupnog stanovništva. Ali, ne možemo reći ni da su bezopasni, jer ih ima sve više, naročito među mlađom populacijom i to u XXI veku, kad bi se reklo da je doba vladavine nauke i činjenica.

Možda upravo to i jeste problem. Ravnozemljaši, antivakcinaši i ostali teoretičari zavere razvijaju jedno veliko nepoverenje u nauku. Sumnja se da nam ona daje objektivne i tačne činjenice i da joj je glavni zadatak da nam na neki način pooboljša kvalitet života ili objasni tajne univerzuma.

Tako bismo mogli reći da je ta sumnja simptom rastućeg nepoverenja u instituciju nauke i njene osnove, što bi je moglo uzdrmati. Naročito ako pokret toliko poraste, da država smanji ili ukine ulaganja u naučna istraživanja. Onda imamo problem i onda se verovanja ravnozemljaša tiču svih nas.

Samo pitanje da li je ravna Zemlja ili nije nije toliko bitna dilema. Svako ima pravo da se pita i da sumnja i istražuje. Ono što jeste problem je kriza obrazovanja u čitavom svetu, koje je i uzrokovalo obrazovanje na internetu što je ubitačna kombinacija zajedno sa manjkom kritičkog mišljenja; odnosno sa mogućnošću zdravorazumskog razlikovanja tačnih informacija od netačnih.

Dakle, sasvim je dozvoljeno sumnjati ako to činimo argumentovano, kritički i sa spremnošću da se pomučimo i odradimo temeljno istraživanje i u manjku dokaza priznamo da nismo u pravu. U suprotnom – sumnja nema smisla.

Odgovor na pitanje da li su ravnozemljaši opasni bi bio sledeći: trebalo bi se orijentisati na to da se pokreti teorije zavere posmatraju kao pokazatelj da šta se dešava kada postoji sloboda govora i mogućnost sumnjanja u bilo šta i kada imamo pristup neograničenim i neproverenim informacijama na internetu. U tom smislu, ravnozemljaši predstavljaju pobedu slobodu misli i govora; pak, sa druge strane možemo reći da predstavljaju poraz obrazovanja.

J.P.