OpenAI, kompanija koja stoji iza ChatGPT-a, objavila je stotine radova sa potpunim ili delimičnim rešenjima matematičkih problema koje naučnici nisu mogli da reše godinama, a u nekim slučajevima i decenijama.
Publikacija je izazvala nevericu među vodećim matematičarima i pokrenula debatu o tome šta budućnost nosi matematici u doba veštačke inteligencije.
Razmere događaja neki su već opisali terminom „matopokalipsa“, ili matematička apokalipsa.
Pre nekoliko dana, OpenAI je objavio 722 matematička rada, organizovana u 372 grupe povezanih rezultata. Radovi su kreirani internim modelom veštačke inteligencije koji još nije javno dostupan.
Dan nakon objavljivanja, kompanija je povukla tri rada zbog otkrivene greške, a ispravila je još 14 radova. Prema ažuriranim podacima, 719 radova je javno dostupno.
Matematičari ne mogu da veruju koliko je veštačka inteligencija napredovala
Brzina kojom je veštačka inteligencija napredovala u matematici je posebno iznenađujuća. Pre manje od dve godine, modeli veštačke inteligencije su se borili sa matematičkim problemima na nivou srednjoškolskih ispita, a sada se bave nekim od najtežih nerešenih pitanja u modernoj nauci.
Timoti Gauers, profesor matematike na Kembridžu i Koledžu de Frans, rekao je za Skaj njuz da je šokiran brzinom napretka.
„Nalazimo se u veoma neobičnoj situaciji. Vidimo cunami, još uvek smo na plaži, vidimo ga, ali nas još nije sasvim stigao“, rekao je Gauers.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija je u protekloj godini napredovala sa nivoa prosečnog doktoranta na nivo vrhunskog matematičara.
Problemi na kojima su ljudi radili celog života
Među objavljenim rezultatima su radovi iz teorije brojeva, geometrije, matematičke fizike i teorijske računarske nauke.
Jedan se tiče takozvane hipoteze o jedinstvenim igrama, važnog nerešenog problema u teorijskoj računarskoj nauci koji decenijama okupira istraživače. Veštačka inteligencija je pružila dokaz ove hipoteze, a njena validnost sada treba detaljno proučiti.
Američki računarski naučnik i matematičar Skot Aronson sa Univerziteta Teksasa u Ostinu napisao je da je njegova supruga, matematičarka Dana Moškovic, radila na ovom problemu praktično celu svoju karijeru.
Aronson je opisao objavu kao jedan od najvećih dana u istoriji matematike, ali je takođe upozorio da skoro niko još nije uspeo u potpunosti da razume većinu novih dokaza.
Uporedio je osećaj matematičara sa položajem osobe koja je provela život učeći da preživi u nepristupačnoj prašumi, samo da bi se iznenada pored nje pojavio veliki turistički kompleks sa svim sadržajima.
Drugim rečima, matematičari koji su godinama gradili znanje potrebno za rešavanje određenih problema sada gledaju kako veštačka inteligencija brzo nudi rezultate do kojih oni nisu mogli da dođu.
Ali da li su rešenja zaista tačna?
Upravo je to jedno od ključnih pitanja. Iako je OpenAI objavio veliki broj rezultata, mnogi još uvek nisu nezavisno verifikovani. Oko 42 odsto glavnih rezultata ima formalne dokaze priložene u Lean sistemu, koji omogućava kompjutersku verifikaciju matematičkih iskaza.
Ali čak ni kompjuterska verifikacija sama po sebi ne znači da je originalni problem rešen. Potrebno je potvrditi da je ono što je računar verifikovao zaista jednako matematičkom iskazu koji je trebalo da bude dokazan.
Potreba za dodatnim oprezom pokazana je povlačenjem tri rada 7. oktobra. OpenAI je priznao da je greška u jednom dokazu takođe potkopala rezultate dva povezana rada.
Kompanija je takođe upozorila da pojedinačni radovi bez formalizovanih dokaza mogu sadržati greške.
Dobitnik najviše matematičke nagrade: Uništili su moje polje istraživanja
Koliko je objava uticala na matematičare, pokazuje i reakcija francuskog matematičara Iga Duminil-Kopena, dobitnika Fildsove medalje za 2022. godinu, jedne od najprestižnijih nagrada u matematici.
Kako danas piše Le Monde, Duminil-Kopen je priznao da je plakao nakon što je saznao za nove rezultate. Čak 16 problema kojima se OpenAI bavio direktno su povezani sa njegovim istraživanjem.
„Uništili su moje polje istraživanja“, rekao je tokom video konferencije održane pre nekoliko dana.
Prema njegovim rečima, u jednom slučaju, veštačka inteligencija je odjednom proizvela 13 radova, koji predstavljaju različite faze istraživačkog programa koji bi matematičarima inače trajao godinama da završe.
Duminil-Kopen se takođe plaši da bi mogućnosti veštačke inteligencije mogle da obeshrabre mlade ljude da se bave matematikom. Takođe je upozorio da bi naučnici mogli da počnu da kriju svoje ideje iz straha da će ih kompanije za veštačku inteligenciju preteći.
Matematički pozivaju na prekid saradnje sa OpenAI
Ova objava je takođe izazvala otvoreni sukob između dela matematičke zajednice i OpenAI.
Udruženje za ljudsku matematiku pozvalo je matematičare da prestanu saradnju sa kompanijom.
U saopštenju je navedeno da objavljivanje više od 700 radova istovremeno nije pokazatelj kvalitetnog naučnog rada, već demonstracija moći.
Udruženje smatra da naučna istraživanja treba da ostanu usmerena na ljudsko razumevanje, a ne samo na stvaranje rezultata koje čak ni sami istraživači ne mogu lako da interpretiraju.
Izjavu je podelio i poznati matematičar Terens Tao, iako to ne znači da se nužno slaže sa svim njenim tvrdnjama.
S druge strane, Skot Aronson smatra da je nerealno tražiti od kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom da ne rešavaju otvorene matematičke probleme. Po njegovom mišljenju, cilj matematike je upravo pronalaženje rešenja, bez obzira na to ko ih je pronašao.
Međutim, on upozorava da matematička zajednica ima pravo da zahteva veću odgovornost i transparentnost od kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju.
Sve je počelo sa jednim od najtežih matematičkih problema
Najnovije saopštenje dolazi oko mesec dana nakon što je OpenAI predstavio predloženi dokaz vezan za Navije-Stoksove jednačine.
Ovo je jedan od sedam takozvanih milenijumskih problema, koje je izdvojio Američki matematički institut Klej 2000. godine. Za rešenje svakog od njih planirana je nagrada od milion dolara.
Navije-Stoksove jednačine opisuju kretanje tečnosti i gasova i izuzetno su važne za razumevanje brojnih fenomena, od strujanja vazduha oko aviona do ponašanja okeana i atmosfere.
U septembru, OpenAI je predstavio rezultat koji smatra velikim matematičkim probojem, ali nije tvrdio da je zvanično osvojio nagradu.
Najnovija zbirka radova ne predstavlja definitivno rešenje ni za jedan od preostalih milenijumskih problema, iako uključuje rezultate vezane za nekoliko njih.
OpenAI: Želimo da ubrzamo naučna otkrića
OpenAI kaže da mu je cilj da ubrza matematička istraživanja i omogući naučnicima da dođu do novih otkrića uz pomoć veštačke inteligencije.
Kompanija je saopštila da je razgovarala sa nezavisnom savetodavnom grupom matematičara povezanih sa Institutom za napredne studije u Prinstonu pre objavljivanja.
Objavili su radove na GitHub-u, sa mogućnošću naknadnih ažuriranja i ispravki, i najavili poboljšanja u načinu na koji se budući rezultati predstavljaju.
Ali debata koja je usledila pokazuje da nije samo pitanje da li veštačka inteligencija može da reši teške matematičke probleme.
Takođe se postavlja mnogo šire pitanje: kako izgleda budućnost nauke kada mašine mogu da proizvedu stotine novih dokaza brže nego što ljudi mogu da ih pročitaju, provere i razumeju?
Komentari (0)