Umor je postao svakodnevica velikog broja ljudi, pa mnogi više i ne obraćaju pažnju na to koliko su iscrpljeni. Međutim, dugotrajan osećaj iscrpljenosti može da ima mnogo ozbiljnije posledice od običnog manjka energije.
Karina Antram, britanska nutricionistkinja, je otkrila da je gotovo deceniju provela u, kako kaže, apsolutnoj iscrpljenosti, zbog čega je odlučila da se posveti borbi protiv, kako je naziva, “pandemije umora”.
Svoja iskustva i savete podelila je u knjizi “Fix Your Fatigue”, uz poruku da ono što radimo danas može da utiče na to kako ćemo razmišljati i osećati se sutra.
“Burnaut” je potpuno promenio njen život
Karina se prisetila perioda kada je počela da odlazi u teretanu, ali je vrlo brzo shvatila da joj svaka aktivnost teško pada i da joj telo deluje kao da nema snage.
Ubrzo su se pojavili jaki napadi panike, vrtoglavica, mučnina i trnjenje, a njena tadašnja šefica joj je predložila da razgovara sa psihološkinjom.
Kasnije je saznala da su svi ti simptomi bili posledica burnoute, odnosno sagorevanja na poslu, koje predstavlja ekstremni oblik fizičke i mentalne iscrpljenosti.
Iako je dala otkaz i promenila posao, isti problem se ponovio.
– Bio je to večiti “burnaut” i tada sam bila u začaranom krugu -, ispričala je Karina.
Kako kaže, mnogi su joj govorili da su ljudi jednostavno umorni i da je to normalno, ali je osećala da je njeno stanje mnogo ozbiljnije.
Napadi panike gotovo svakog dana, smatra ona, nisu nešto što bi trebalo prihvatiti kao normalno, već znak da telo pokušava nešto da poruči. Dodaje i da smo danas toliko uslovljeni da budemo uspešni da se preteran rad često smatra razlogom za ponos, dok se o umoru retko govori otvoreno.
Pre nego što primenite bilo koji savet, Karina naglašava da bi, ukoliko umor i drugi simptomi potraju, svakako trebalo da se javite lekaru kako bi se isključili eventualni ozbiljniji zdravstveni problemi.
Ishrana može da ima važnu ulogu
Prvi savet odnosi se na izbor namirnica koje mogu da hrane mozak, imuni sistem i creva.
Karina preporučuje da u kašu, smuti ili salatu dodajete mlevene orašaste plodove i semenke, jer na taj način obroci postaju hranljiviji.
Zdravlje creva ne treba zanemariti
Karina smatra da zdravlje creva može da ima veliki uticaj na mentalno zdravlje.
Kako bi crevni mikrobiom bio u što boljem stanju, savetuje da tokom nedelje pojedete čak 30 različitih biljnih namirnica. Takođe preporučuje da jedete što više fermentisane hrane koju možete da podnesete, da pažljivije žvaćete hranu kako bi se bolje razgradila i da primenjujete tehnike za smanjenje stresa.
Dodaje i da svakodnevno u obroke ubacite jednu čajnu kašičicu začina, jer su istraživanja pokazala da to može da utiče na sastav crevnog mikrobioma.
San i fizička aktivnost idu zajedno
Karina ističe da su kvalitetan san i redovno vežbanje dva osnovna stuba dobrog zdravlja.
Savetuje da sebi postavite nekoliko pitanja: zbog čega ne spavate dobro, kada su problemi sa snom počeli i da li je postojao događaj koji je mogao da izazove loš san.
Kako kaže, kada razumete uzrok problema, lakše možete da pronađete odgovarajuće rešenje.
Pored toga, preporučuje da vežbate koliko god možete, ali i da ne potcenjujete male aktivnosti koje lako mogu da postanu deo svakodnevice.
Među njima izdvaja:
– 20 čučnjeva dok pijete jutarnju kafu,
– šetnju umesto vožnje do prijatelja,
– kratki petominutni “pozdrav suncu” odmah nakon buđenja.
Napravite svoj plan za dane kada vas savlada umor
Karina savetuje da unapred osmislite sopstveni “protokol” koji ćete primenjivati kada osetite veliki umor.
On može da uključuje:
– grickalice bogate hranljivim materijama,
– dnevnik za zapisivanje misli,
– muziku koja popravlja raspoloženje i vraća energiju,
– dobru knjigu koja će vam skrenuti misli.
Naučite da upravljate mislima
Prema njenim rečima, nijedan drugi savet neće dati pun efekat ako ne naučite da upravljate sopstvenim mislima.
Karina smatra da je upravo kontrola uma najvažniji korak, jer dobro upravljanje mislima i rasterećenje mozga mogu da utiču na očuvanje energije i lakše suočavanje sa svakodnevnim izazovima.
Veliki cilj može da bude snažan motivator
Jedan od njenih saveta jeste da sebi postavite veliki cilj kojem ćete težiti, bez obzira na godine ili životnu fazu u kojoj se nalazite.
Prema njenom mišljenju, najbolji su oni ciljevi koji vas istovremeno plaše i uzbuđuju, jer upravo oni mogu da motivišu i pomognu da lakše prebrodite teške periode.
Jednu kafu zamenite supom od kostiju
Možda deluje neobično, ali Karina preporučuje da jednu dnevnu kafu zamenite supom od kostiju.
Kako kaže, zahvaljujući visokom sadržaju kolagena, ona može da ima pozitivan uticaj na zdravlje creva, ali i na kosu, kožu i nokte.
Ako u nju dodate malo smeđeg pirinča i povrća, dobićete hranljiv međuobrok ili manji obrok koji može da vas duže drži sitim i pruži dodatnu energiju.
Karina veruje da velike promene ne moraju da počnu velikim koracima. Upravo male svakodnevne navike, koje se dosledno ponavljaju, mogu da utiču na više energije, bolje raspoloženje i kvalitetniji život.
Komentari (0)