Da li bez problema ustajete čim zazvoni alarm ili vam najviše energije dolazi tek u večernjim satima? Iako mnogi misle da je to samo stvar navike, stručnjaci smatraju da odgovor može da bude mnogo složeniji.
Način na koji funkcioniše naš unutrašnji sat može da ima veliki uticaj na svakodnevni život, ali i na zdravlje.
Sve više istraživanja pokazuje da hronotip spavanja nije važan samo zbog odmora, već može da utiče i na rizik od razvoja pojedinih bolesti.
Hronotip je delimično određen genetikom
Autor studije, dr Tijani Huang iz bolnice “Bringam”, istakao je da su obrasci spavanja delimično genetski determinisani i da ih nije lako promeniti.
Pod hronotipom naučnici podrazumevaju prirodnu sklonost osobe da obavlja aktivnosti i spava u različito vreme. Upravo taj unutrašnji biološki sat omogućava ranoraniocima da se bude rano, dok noćne ptice bez većih problema ostaju budne do kasno u noć.
Unutrašnji sat može da utiče na čitav organizam
Naučnici iz Sidneja su otkrili da je praktično svaka reakcija u organizmu pod uticajem unutrašnjeg sata. Zbog toga hronotip može da ima mnogo veći značaj nego što se ranije pretpostavljalo.
Prema dostupnim podacima, činjenica da li ste ranoranilac ili noćna ptica može da utiče na:
– obim struka
– plodnost
– nivo tolerancije na bol
– rizik od obolevanja od raka
– osobine ličnosti
Ritam spavanja, prema stručnjacima, može da ima značajan uticaj i na način na koji se ponašamo.
Noćne ptice češće ispoljavaju određene osobine ličnosti
Nedavno sprovedena studija je otkrila da osobe koje pripadaju večernjem hronotipu češće imaju izraženije takozvane mračne osobine ličnosti, među kojima su narcizam i sklonost laganju.
Iako ovakvi rezultati ne znače da će svaka osoba koja kasno leže imati ove osobine, istraživanje ukazuje na moguću povezanost između unutrašnjeg sata i određenih obrazaca ponašanja.
Večernji hronotip može da poveća rizik od dijabetesa
Dr Huang je istakao da mnogi ljudi vole da odlaze na spavanje kasno i sebe nazivaju “noćnim sovama”. Međutim, nova istraživanja pokazuju da bi upravo osobe sa večernjim hronotipom trebalo da obrate više pažnje na svoje životne navike.
Prema rezultatima studije, večernji hronotip može da bude povezan sa povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
Istraživački tim je takođe utvrdio da ljudi koji imaju nepravilne obrasce spavanja mnogo češće imaju probleme sa kardiovaskularnim bolestima i dijabetesom. Na razvoj ovih zdravstvenih problema, osim samog hronotipa, može da utiče i način života.
Šta je pokazalo veliko istraživanje
Istraživači su analizirali podatke prikupljene od 63.000 medicinskih sestara. Tokom studije uzeti su u obzir hronotip koji su same prijavile, kvalitet ishrane, telesna težina, indeks telesne mase (BMI), vreme odlaska na spavanje, kao i navike u konzumiranju alkohola i pušenju.
Rezultati su pokazali da je jedan od devet učesnika naveo da ima “definitivno večernji” hronotip, dok je nešto više od trećine ispitanika izjavilo da pripada “definitivno jutarnjem” hronotipu.
Analiza je pokazala i da je večernji hronotip bio povezan sa značajno većim rizikom od dijabetesa, koji je iznosio 19 odsto.
Male promene mogu da budu važne
Iako stručnjaci naglašavaju da je hronotip delom određen genetikom i da ga nije lako promeniti, način života i svakodnevne navike i dalje mogu da imaju važnu ulogu. Redovan san, uravnotežena ishrana i zdrave životne navike mogu da utiču na opšte zdravlje i pomognu u smanjenju rizika od brojnih oboljenja, bez obzira na to da li ste ranoranilac ili noćna ptica.
Komentari (0)