Stanovništvo na planeti zemlji sve je starije, a briga o njima postaje fokus u mnogim zemljama
U Švajcarskoj ljudi štede vreme, kako bi ga mogli upotrebiti kasnije. Naime,švajcarska vlada je ustanovila ”time bank” kako bi obezbedila staranje o starijim osobama. Mladi ljudi volontiraju, kako bi pomagali starim osobama.Oni oročavaju vreme koje su potrošili volontirajući, a na njihovom osiguravajućem nalogu, kada ostare i kada im bude potrebna lična nega, mogu praktično da upotrebe vreme koje su zaradili- sada uz pomoć mladih volontera.
Banka vremena omogućava građanima da ulože svoje vreme u pomaganje drugima – bilo da je reč o šetnji sa starijim osobama, odlasku u prodavnicu, obavljanju kućnih poslova ili jednostavnom razgovoru i društvu. Za svaki sat koji volonter provede pomažući, taj sat se beleži na njegovom ličnom vremenskom računu. Kasnije, kada tom istom volonteru zatreba pomoć – bilo zbog starosti, bolesti ili druge potrebe – može “povući” te sate i dobiti podršku od drugih članova mreže.
U Švajcarskoj, ideja time bank sistema prvi put je zaživela početkom 1990-ih, ali je u poslednjoj deceniji doživela pravi procvat. Jedna od najpoznatijih organizacija koja sprovodi ovu praksu je Zeitvorsorge u kantonu St. Galen, osnovana 2008. godine pod pokroviteljstvom švajcarskog Saveznog zavoda za socijalno osiguranje.
“Naš cilj je da ljudi ostanu aktivni, da se povežu i da stvore sopstvenu mrežu podrške za kasnije godine“, objašnjava Barbara Bruner, koordinatorka projekta Zeitvorsorge. “Ne razmenjujemo novac – razmenjujemo pažnju, iskustvo i vreme.“
Sistem funkcioniše kroz centralizovanu digitalnu platformu. Svaki volonter se registruje i beleži svoje aktivnosti – npr. dva sata pomaganja starijoj komšinici oko kućnih poslova. Ti sati se upisuju na njegov račun. U budućnosti, kada sam bude imao potrebu, moći će da iskoristi te sate i dobije sličnu pomoć.
U sistemu učestvuju penzioneri, studenti, domaćice, zaposleni, ali i lokalne zajednice, bolnice i opštine koje promovišu ovaj model kao alternativu klasičnim socijalnim službama. Posebna vrednost leži u međugeneracijskom kontaktu – starije osobe dobijaju podršku, a mlađi stiču iskustvo i osećaj korisnosti.
Švajcarska vlada je u više navrata prepoznala potencijal time bank sistema kao dopunu javnim socijalnim servisima, posebno u kontekstu starenja populacije.
Međutim, sistem nije bez izazova. Potrebna je stroga evidencija, zaštita od zloupotrebe, kao i kontinuirano informisanje javnosti. Takođe, otvara se pitanje pravnog statusa zarade u “vremenu“ – da li je to rad, da li se oporezuje, i kako se tretira u sistemu socijalnog osiguranja.
Uprkos izazovima, banka vremena dobija sve više pristalica – kako među građanima, tako i među političarima i stručnjacima za socijalnu politiku. U eri kada digitalne tehnologije dominiraju, vreme postaje nova ljudska valuta – i možda najdragocenija od svih.
“Kada poklanjate svoje vreme, poklanjate deo sebe“, kaže jedna korisnica iz Ciriha. “To nije samo pomoć – to je izgradnja zajednice.
Sličan projekat je pokrenut i u Kini, volonteri zarađuju jedan “coin” za svaki sat provedet sa starim osobama. Oni mogu da počnu da koriste ove bonuse kada napune 60 godina, ili pak mogu da ih poklone starijim rođacima ili prijateljima. Kada steknu 10 000 coins pruža im se mogućnost da konkurišu za državne staračke domove.
Širom sveta populacija je sve starija. U ovom tre.nutku jedna od 10 osoba, starija je od 65 godina. Godine 2050-te, 1 od 6 osoba biće tog starosnog doba, što znači da će biti još potrebnija briga o starim ljudima. “Time bank“, jedan je od načina da se pomogne starijim osobama.
View this post on Instagram
Komentari (0)