Naučnici su otkrili da ljudi stare na molekularnom nivou u dva ubrzana perioda – prvi se dešava sa 44 godine, a drugi sa 60.
U studiji objavljenoj u časopisu Nature Aging, naučnici sa Univerziteta Stanford i Tehnološkog univerziteta Nanjang iz Singapura pratili su 108 učesnika tokom nekoliko godina kako bi posmatrali promene u njihovim molekulima — RNA, proteinima i mikrobiomima učesnika.
Otkriveno je da ljudsko starenje ne dolazi postepeno i linearno. Većina proučavanih molekula pokazala je ubrzane, nelinearne promene sa 44 i 60 godina.
Ksiatao Šen, docent mikrobiološke medicine na Tehnološkom univerzitetu Nanjang i glavni autor studije, rekao je za CNN da rezultati pokazuju da “ne starimo postepeno”. Postoje određeni momenti koji su ključni za naše starenje i zdravlje, dodao je.
Na primer, sposobnost organizma da metabolizuje kofein značajno se smanjuje – prvo oko 40. godine, a zatim ponovo oko 60. Komponente zadužene za metabolizam alkohola takođe se smanjuju, posebno oko 40. godine, izjavio je Majkl Snajder, šef odeljenja za genetiku na Univerzitetu Stanford i jedan od autora studije, osvrnuvši se na dva talasa starenja.
Snajder je dodao da ljudi često doživljavaju povrede mišića i primećuju gomilanje masti u svojim četrdesetim godinama (zbog metabolizma lipida), dok sarkopenija (gubitak mišićne mase) sigurno pogađa ljude u šezdesetim – što je od velike važnosti.
Obe starosne grupe su imale promene u proteinima koji održavaju tkiva, što verovatno objašnjava promene na koži, mišićima i kardiovaskularnom sistemu, dodao je.
Takođe, rizik od bolesti raste brže, naročito nakon 60. godine. Studija je otkrila da ljudi stariji od 60 godina imaju veću sklonost ka kardiovaskularnim bolestima, problemima s bubrezima i dijabetesu tipa 2.
Identifikovanje ovih obrazaca može pomoći u dijagnostikovanju i prevenciji bolesti, prema studiji koja je identifikovala “klinički korisne markere” koji mogu poboljšati zdravstvenu negu i blagostanje starije populacije.
Studija je obuhvatila učesnike starosti od 25 do 75 godina tokom prosečno dve godine. Svi su živeli u Kaliforniji, bili su zdravi i dolazili iz različitih etničkih grupa. Uzorci krvi, stolice, kože, kao i brisevi iz nosa i usne šupljine uzimani su svakih tri do šest meseci.
Kako bi proverili da li ubrzano starenje kod žena može biti povezano s menopauzom (koja se obično dešava između 45. i 55. godine), istraživači su analizirali odvojene podatke za muškarce i žene. Na njihovo iznenađenje, rezultati su bili slični – što sugeriše da tačka prelaza oko 55. godine može biti zajednički fenomen za oba pola.
Prethodna studija, sprovedena od strane istraživača iz Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država, otkrila je još jedan “talas” starenja oko 75. godine, ali najnovije istraživanje to nije moglo potvrditi zbog ograničenja u uzrastu učesnika, rekao je Šen za CNN.
Kao savet na osnovu njihovih otkrića, istraživači preporučuju promene u načinu života, poput smanjenja unosa alkohola i povećanja fizičke aktivnosti, posebno u 40-im i 60-im godinama.
Snajder je savetovao ljude koji se približavaju šezdesetim da paze na unos ugljenih hidrata i piju dosta vode kako bi poboljšali funkciju bubrega.
-Brinite o sebi pažljivije u određenim trenucima tokom vašeg života- poručio je Šen.
Komentari (0)