Svakodnevni stres jednostavno ne možemo da izbegnemo, ali možemo da poradimo na tome da ga, na neki način, kanališemo.
Dugoročna emotivna iscrpljenost može dovesti do depresivnih raspoloženja i reakcija, pa je bitno da je prepoznate i poradite na tome da se osećate bolje.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovo su simptomi koje svako treba da poznaje, kako bi na vreme reagovao na sopstvene probleme, ili probleme nekoga u svojoj okolini.
1. Razdražljivost
U situacijama kada osoba ima utisak da ne može da se nosi sa nekim od problema, svaka, čak i najmanja neprijatnost, može biti kap u prepunoj čaši, te je razdražljivost najčešća reakcija u ovakvim okolnostima.
Čest uzrok jeste i stalno vraćanje misli na određenu, doživljenu ili zamišljenu neprijatnost. Kontinuirana borba sa ovakvim mislima ili emocijama uzrokuje intenzivnu iscrpljenost nervnog sistema.
Preopterećenost i preplavljenost problemima i razdražujućim mislima čini da osobe gube strpljenje, te da male stvari deluju kao velike, a velike – kao nerešive.
2. Nedostatak motivacije
Mentalna iscrpljenost najčešći je uzrok gubitka motivacije. U ovakvim slučajevima događa se da osoba odlaže ili izbegava aktivnosti koje su je ranije uzbuđivale, čime zapravo nesvesno želi da smanji pritisak, pa čak i snagu pozitivnih emocija, jer se više ne oseća spremno da ih podnese.
3. Problemi sa spavanjem
U odnosu na san, postoje dva tipa simptoma mentalne i emocionalne iscrpljenosti – preterana potreba za snom i insomnija.
Ovakvi poremećaji sna mogu biti i rezulatat sezonskih promena, ili nekih trenutnih problema, te je važno pratiti njihovo trajanje, razvoj i odnos prema drugim navedenim simptomima.
4. Poremećaj apetita
Ako je u telu prisutan hormonski disbalans, to često može dovesti do gubitka apetita.
Sa druge strane, mentalna i emocionalna iscrpljenost onemogućavaju osobu da posveti vreme i strpljenje razmišljanju o pravilnoj ishrani i procesima samodiscipline, pa ona često poseže za brzom hranom, ili velikim količinama omiljene, često nezdrave hrane, kako bi u trenutku osetila kakvo-takvo olakšanje.
5. Sužen fokus i introspekcija
Ljudi koji su emotivno i mentalno iscrpljeni često gube iz vida širu sliku, zaboravljaju na svoju okolinu, i fokusiraju se na ono što ih muči i što se dešava u njima.
Sve što se dešava dovode u vezu sa sobom, i često počinju da izbegavaju druge ljude, videći društvenu interakciju kao još jedan od tereta koji će doprineti njihovom stresu.
Kako da prevaziđete emocionalnu iscrpljenost?
1. Poboljšajte svoje navike spavanja
Kvalitetan san je prvi korak prema smanjenju umora. Za dobar san treba da vodite računa o dobroj higijeni spavanja, što se postiže ovim merama:
1. Idite na spavanje i ustajte svaki dan u isto vreme.
2. Pazite da temperatura u spavaćoj sobi bude adekvatna.
3. Spavajte u tamnom i mirnom prostoru.
4. Izbegavajte gledanje u ekran (telefon, tablet, televizor) bar sat vremena pre spavanja.
5. Ne jedite najmanje 90 minuta pre spavanja.
6. Smirite se fizički i psihički pre spavanja.
2. Poboljšajte svoje prehrambene navike
Zdrava i uravnotežena ishrana će vam pomoći da imate više energije. Stručnjaci savetuju da izbegavate brzu i nezdravu ishranu, kao i da jedete mnogo svežeg voća i povrća bogatog vitaminima i mineralima.
Izbegavajte grickalice sa mnogo šećera jer one mogu da podstaknu pad energije. Jedite manje obroke više puta dnevno. Važno je da ne pijete kofeinske napitke u popodnevnim ili večernjim satima ili da ih potpuno ukinete.
3. Povećajte fizičku aktivnost
Redovna fizička aktivnost može bitno da poboljša san i smanji umor. Mnoga istraživanja su pokazala da su ljudi koji se redovno bave sportom manje umorni od onih koji se ne bave sportom.
Stručnjaci preporučuju da mnogo vežbate da biste povećali energiju, ali sa umerenim intenzitetom. Na primer, preporučene fizičke aktivnosti su hodanje, joga i umereni treninzi snage.
4. Planirajte svoje dnevne i nedeljne obaveze
Umor je često posledica preteranog psihičkog napora. To može da utiče na slabije spavanje, ali i na to da se osećate slabije tokom dana. Planiranjem obaveza možete da izbegnete preopterećenost i smanjite umor.
Međutim, u svoju svakodnevnicu takođe bi trebalo da uključite vreme za opuštanje i odmor i da ga ravnomerno rasporedite po danima, jer promena perioda vrlo intenzivnog rada i nerada takođe povećava umor. Istovremeno je važno da ne očekujete previše od sebe i drugih i da ne postavljate nerealne ciljeve, što će sigurno pomoći u poboljšanju vašeg mentalnog zdravlja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)