Svakodnevno upotrebljavamo izraze čija značenja znamo, ali retko se upitamo kako su ove jezičke konstrukcije nastale.
Na primer, da li znate zbog čega se kod nas, umesto da se kaže “biti blažen”, “izuzetno srećan”, “presrećan” i slično, često govori: “biti na sedmom nebu“.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Izraz “sedmo nebo” ima svoj koren u staroj grčkoj filozofiji, u učenju čuvenog filozofa Aristotela (384-322. god pre naše ere).
U svojoj raspravi “O nebu” Aristotel, govoreći o ustrojstvu vasione, iznosi tvrdnju da ona mora imati “savršen” oblik lopte, te da se sastoji od niza nepokretnih, prozračnih sfera, na koje su pričvršćena nebeska tela: prvo Mesec, pa Sunce, planete i tako redom…
Najudaljenija sfera je najbliža “prvom pokretaču” i na njoj se nalaze zvezde “stajaćice”. To je već objašnjenje zašto sedmo nebo predstavlja najviše blaženstvo. Doći dotle, znači vinuti se do zvezda i biti u blizini “prvog pokretača” sveta.
Iz filozofije je izraz “sedmo nebo” prenesen u religiju, pa zatim u običan govor.
Kod nas se umesto sedmo nebo govori i deveto nebo, to je sasvim normalna zamena brojeva, kakvu susrećemo i u nekim drugim izrazima. U ostalim jezicima (kao u ruskom, na primer) upotrebljava se samo sedmo nebo: biti na sedmom nebu ili biti u sedmom nebu.
Biti na sedmom nebu, najčešće se primenjuje kada želite nekome da dočarate koliko ste zaljubljeni. Tako potvrđujete da ste se zajedno sa partnerom lansirali direktno u zvezde, i da za vašu ljubav – granice ne postoje!
BONUS VIDEO:
Komentari (0)