Svaki roditelj zna taj prizor: dete se baca na pod usred prodavnice, plače i ne sluša ništa što mu govorite. Sve češće se za ono što u tom trenutku pomaže koristi pojam koji je postao popularan u roditeljstvu,koregulacija. Jedna autorka, koja se u objavi na društvenim mrežama obraća majkama, najavila je tri načina da roditelji počnu da je primenjuju sa svojim mališanima.
Šta je koregulacija?
Koregulacija je situacija u kojoj odrasla osoba pomaže detetu da smiri sopstvene emocije u stresnom trenutku. Termin se širi zajedno sa popularnošću takozvanog nežnog roditeljstva.
Istraživači je opisuju kao toplu i odzivnu interakciju između staratelja i deteta, u kojoj odrasli pruža podršku, vođenje i uzor kako bi dete lakše razumelo, izrazilo i umerilo svoje misli, osećanja i ponašanje. Kod beba, o smirivanju se uglavnom stara roditelj, jer je dete još nesposobno da to uradi samo.
Stručnjaci naglašavaju da deca nemaju razvijen unutrašnji mehanizam samokontrole. Dečja psihološkinja Mona Delahooke ističe da koregulacija, za razliku od ukora, dete dočekuje tamo gde je u razvoju. Roditelj prvo mora da smiri sebe, jer time detetu daje primer.
Zašto bi to moglo da funkcioniše
Istraživanja potvrđuju da roditeljsko ponašanje ima težinu. Studija koja je pratila decu od četvrte do pete godine pokazala je da koregulacija ima dodatni uticaj na dečju sposobnost regulisanja emocija, povrh individualnih osobina deteta i roditelja.
Posebno je zanimljivo istraživanje o dodiru. Pregled studija o koži-na-kožu kontaktu povezao ga je sa nižim nivoom kortizola, nižim pulsom, boljim ciklusom sna i budnosti i poboljšanim raspoloženjem bebe. U jednom programu, 43 majke su 10 minuta dnevno, četiri nedelje, nežno milovale bebe od tri do 12 nedelja, a bebe su pokazale bolju fiziološku regulaciju stresa i nižu uzbuđenost na osnovu kortizola. U drugoj studiji, očevi i majke su bebe milovali po tri minuta, a kod beba se poboljšala regulacija disanja i srca, bez obzira na to ko je dodir pružao.
Tri ponude, tri koraka
Autorka, koja kaže da joj je bilo zabavno da pripremi materijal i vidi koliko povezanosti i zabave ima sa svojim mališanima.
- „Playful Body Tapping” Prvi korak je razigrano tapkanju po telu. Prema opisu u objavi, to je ulazna tačka za roditelje koji žele da probaju. Zamisao je da se kroz igru, laganim ritmičnim dodirima, dete smiri i poveže sa roditeljem. Upravo je dodir, kao što pokazuju studije, jedan od najstarijih načina smirivanja deteta, a igra olakšava da dete bude saradnik, a ne pasivni primalac.
- „Co-Regulation Toolkit” . Izgovarati što manje reči i paziti na ton, jer dete u stanju uzbuđenosti teže obrađuje govor.
- 30-dnevni izazov . Stručnjaci naglašavaju da je za dete važnija redovna, smirena prisutnost odraslog nego dugi, savršeno izvedeni rituali. Zajednica može da bude podrška, jer koregulacija počinje od roditelja koji je i sam smiren.
Šta stručnjaci savetuju kad dete “pukne”
Prvo, prići detetu mirnim tonom. Drugo, priznati njegova osećanja, a zatim ponoviti pravilo ili granicu. Treće, pomoći detetu da imenuje ono što oseća, jer to već počinje da ga smiruje. Cilj koregulacije je smirivanje, a ne popuštanje: odrasla osoba ostaje blaga i prisutna, dok se dete ne vrati u ravnotežu.
View this post on Instagram
Komentari (0)