Običaji za pravoslavni Uskrs i za Veliki petak se razlikuju od katoličkih, a i među samim pravoslavnim običajima postoje razlikE u odnosu na države i regije tih država. Zato su i uskršnji običaji kod Srba specifični i o tome ćemo govoriti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Porazgovarali smo sa Jasnom Jojić, novinarkom i spisateljicom koja se bavi izučavanjem etnologije. Posebno je ponosna na svoje knjige: “Čuda vlaške magije – običaji i verovanja iz Timočke Krajne“, “Vlaška magija 1”, “Vlaška magija 2” i “Kalendar za srećne dane”. Evo šta ona ima da nam kaže o simbolici farbanja jaja.
Jasna Jojić o farbanju jaja
“Farbano jaje je najmoćnija amajlija već 7000 godina, običaj po saznanjima arheologa, potiče iz drevne Asirije, raširio se po celom svetu kao obeležje proleća, hrišćanstvo ga je prihvatilo i vezalo za život Isusa Hrista, kao simbol njegovog vaskrsenja.
Na prostoru Srbije, Vasrs ili Uskrs je najradosniji praznik tokom kojeg se izvode razni rituali i obredi da se njima zaštiti zdravlje porodice i obezbedi napredak na svim poljima.
Najvažnija amajlija koja se izrađuje na Uskrs je Čuvarkuća, odnosno jaje koje se farba u crveno, u boju za koju se veruje da tera zlo i uroke i da može spržiti sve negativno. Jaja kojima se obeležava Uskrs uglavnom su kokošija jer tada koke , posle duže zimske pauze, ponovo počinju da nose jaja.
Upravo iz vere da farbano jaje čuva kuću i danas je u svim hrišćanskim zajednicama bojadisanje jaja u četvrtak ili petak pred Uskrs, tucanje jajima, poklanjanje jaja i ritualno jedenje jaja, centralni ritual Uskrsa.
Na istoku i jugu Srbije na dan Uskrsa se sa prvim, u crveno ofarbanim jajetom, pre nego što se proglasi za čuvara kuće te godine, zdravlje obezbedi svim članovima porodice.
U zdelicu se sipa malo hladne vode, dodaju se latice prvih cvetova, listići bosiljka i maslačka, pa se kako se koji ukućanin probudi, crveno jaje vrhom umočiti u vodu, svakome se dodirnu prvo čelo, pa brada, potom desni pa levi obraz i za to vreme se izgovara: da si rumen(a) i zdrav(a) k’o crveno jaje. Potom se sa tri prsta poprska svaka osoba a voda se, kao i jaje, čuva u frižideru do sledeće godine.
Na Uskrs se prave kolačići, kavajčići, koji se daju uz farbano jaje. Ujutru kad se kavajčići poređaju na tacnu sa koje će se kolačima služiti svi ukućani i gosti (prijatelji) u sredinu između naše su bake stavljale jedno kuvano jaje koje nije ofarbano već je ostalo belo da bi u kući i oni koji u dom svraćaju, uvek bili iskreni i gajili poverenje jedni u druge.
Ostala jaja, 12 ili 24 ili 32 (važno je da uvek bude tuce jaja, za svaki mesec u godini bar jedno tuce, farbaju se u razne boje, u zelenu za zdravlje, u žutu za ljubav, … ali u crnu.
U porodicama u kojima je od prošlog do tekućeg Uskrsa preminuo neki blizak član, odnosno u kućama koje su u žalosti, održao se običaj da se za Uskrs jaja boje u crno, bez ikakvog znaka i belega, pa se u narodima na Balkanu ovakva jaja nazivaju jaja kaluđera.
U svim krajevima Srbije osmi dan posle Uskrsa, u ponedeljak farbana jaja nose se na grobove preminulih. Dan se zove pobusani ponedeljak ili među svim hrišćanima sveta – Uskrs pokojnika. Na ovaj dan valja da se farbana jaja otave ispred crkve sa željom da se njima nahrane ptice jer naš narod veruje da duše pokojnika često obitavaju u telima ptica.” – kaže Jasna za Objektiv.rs.
Istraživali smo da li su se jaja farbala i pre hrišćanstva. Naime, ovaj običaj postoji davno pre Hristovog uskrsnuća, farbali su ih i u drevni Egipćani, Persijanci, Hindusi i Feničani. Tada se verovalo da jaja predstavljaju nov život, kao i da je čitav svet nastao iz jajeta. Ta simbolika se povezala sa Uskrsom i zato običaji za Uskrs pravoslavni podrazumevaju farbanje jaja u crveno.
Koji se običaji za Uskrs moraju poštovati?
Uskrs u Srbiji se obeležava tako što se legne ranije i ranije ustane, a na sam dan Uskrsa legnite posle ponoći. Jer se veruje da ko legne ranije biće pospan i umoran cele godine.
Drugi nazivi za Uskrs su i Vazam i Veligdan, a Velika nedelja (uskršnja nedelja) se naziva i Strasna nedelja, zato što se reč “strast” u staroslovenskom jeziku vezuje za “stradanje” i za “tugu”.
Ujutro domaćica priprema vodu ostalim članovima porodice za umivanje. U vodu se stavlja dren, bosiljak i crveno jaje. Sve ovo ima simboliku sreće i zdravlja.
Sa svih pravoslavnih hramova se ujutro čuju zvona, jer se time označava hrišćansko veselje zbog vasrksavanja Sina Božijeg. Hrišćani se mećusobno pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” i otpozdravljaju sa “Vaistinu vaskrse” i takavo pozdravljanje se zadržava sve do Spasovdana. Spasovdan, kao i Uskrs spada u pokretne praznike, datum Spasovdana se određuje u odnosu na Uskrs, sledi 40 dana posle, tako da će se Hristovo vaznesenje ove godine obeležavati 10. juna.
Ako vas zanima kako se obeležava veliki petak i po kojim pravilima se određuje kada će biti Uskrs, pročitajte ovaj tekst:
Običaji i najlepše čestitke za Veliki petak
Rano ujutro čitava porodica odlazi u crkvu na svetu uskršnju službu. Svi ukućani se po povratku iz crkve ljube i čestitaju jedni drugima i pozdravljaju se sa tradicionalnim vaskršnjim pozdravima. Prema običajima u Rusiji ako se neko uspava i propusti jutrenje drugi ukućani ga bacaju u vodu ili u reku.
Prema nekim običajima u Šumadiji, pričešće se na ovaj dan ne održava u crkvi, već u prirodi. Pričest se obavlja tako što se pojede pupoljak leske ili glogov list, a nakon toga se ide na ispovedanje.
Nakon toga sledi još jedan običaj koji se naziva “komkanje”. Ono podrazumeva da se pre uskršnjeg ručka u vino stavi zdravac, komadići uskršnjeg kolača i drenove rese. Ovo piće se naziva “komka”, kada se ispije onda se preskače sekira koja je postavljena na prag kuće i istovremeno se izgovaraju želje za dobro zdravlje i sreću sebi i svojim ukućanima.
Običaj tucanja jaja
Po povratku kući domaćin pali sveću i tamijan i okadi ukućane, daje kadionicu mlađem članu domaćinstva i ovaj nastavlja sa kađenjem čitave kuće. Za to vreme se čita uskršnji tropar ili se čita molitva “Oče naš” ili neka druga molitva koja se zna na pamet. Ako se ne zna sve tačno od reći do reči može se čitati i iz molitvenika.
Ukućani ponovo čestitaju uskrs jedni drugima, a tek onda se sedne za sto koji je dekorisan uskršnjim motivima. Uvek se prvo jedu jaja, pa tek onda ostatak doručka.
Najlepša uskršnja jaja – 10 ideja za farbanje
Tada kreće tucanje jajima, koje za sve ukućane predstavlja veliku radost, naročito za najmlađe. Tucanje jajima je, zapravo takmičenje, neretko se organizuju i zvanična takmičenja gde pobednik osvaja nagradu.
Pozdravi “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse” se izgovaraju i tokom tucanja jaja. Pobedio je onaj čije jaje na ostane razbijeno, ako su oba jajeta razbijena onda je nerešeno. Pobednik obično pojede jaje onog ko je izgubio.
Ako na Uskrs dođe gost u kuću onda mu se odmah daruju jaja, a i ako idete kod nekoga u kuću dobro je da ponesete nekoliko jaja kao poklon.
Da li ste znali da običaji za Uskrs u Srbiji nalažu da se za ovaj praznik pravi posebni hleb koji se razlikuje od uskršnje pogače. To su lepinje u koje se stavljaju jaja i nazivaju se kovržanjak. Kovržanjak se poklanja prijateljima koje posetite u danima kada se proslavalja Uskrs. Ovaj običaj se vezuje za područje Vojvodine i istočne Srbije.
Uskršnji ručak – recepti za kompletan tradicionalan praznični obrok
Takođe, prema uskršnjim običajima, po kući se sakriju slatkiši, te ih deca traže i nalaze poslastice na neočekivanim mestima.
Drugi dan Uskrsa ili Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Uskrsa nosi naziv Pobusani ponedeljak i za ovaj dan važe drugačiji običaji nego za Uskrs. I dalje traje praznično raspoloženje, ali je ovaj dan posvećen mrtvima.
Prema Bibliji na dan Velikog petka kada je Isus bio razapet na Hrstu, pucali su grobovi u blizini Jerusalima i digli su se iz mrtvih neki pravedni ljudi. Hrišćanstvo ima veliku povezanost sa kultom mrtvih.
Zato za Pobusani ponedeljak valja otići na groblje svojih pokojnih najmilijih i pobusati njihove grobove sa busenjem i zelenom travom. U nekim krajevima se prvi ponedeljak posle Uskrsa obeležava i kao zadušnice, ali njihov datum nije fiksiran, već zavisi od datuma Uskrsa.
Dakle, ovo je dan koji je posvećen mrtvima, kada sveštenik drži parastose i pomene za pokoj duša mrtvima. Običaji za Uskrs kod Srba podrazumevaju da će se na grob nositi i jaja, a po povratku sa groblja jaja se daju siromašnima.
Uskršnji običaji mogu biti izuzetno zanimljivi, ali su pre svega namenjeni slavlju u krugu porodice, deljenju ljubavi i vere – jer sve su to prave hrišćanske vrednosti.
Ove čestitke možete poslati vašim najmilijima za Uskrs:
Najlepše čestitke za Uskrs pravoslavni 2021 – Hristos vaskrse!
Komentari (0)