Nedavno istraživanje sa Stanford Univerziteta ukazuje na potencijalne rizike po mentalno zdravlje povezane sa odlaženjem na spavanje nakon 1 ujutru, bez obzira na to da li ste “noćna sova” ili “rana ptica.”
Istraživači su analizirali obrasce spavanja gotovo 75.000 odraslih i otkrili da ostajanje budnim do kasno može povećati verovatnoću razvoja mentalnih zdravstvenih problema, uključujući depresiju i anksioznost.
Čak i ljudi koji prirodno preferiraju da ostanu budni do kasno suočavaju se s većim rizikom ukoliko ne usklade svoje navike spavanja sa ranijim vremenom za odlazak na spavanje. Studija preporučuje da, radi boljeg mentalnog zdravlja, ljudi nastoje da odu na spavanje pre 1 ujutru.
Iako bi se moglo očekivati da su to navike spavanja koje odgovaraju prirodnim sklonostima osobe ključne, iznenađujuće je da je tajming spavanja ono što najviše utiče na mentalno zdravlje. Studija je pokazala da su osobe koje ostaju budne do kasno bile 20% do 40% sklonije razvoju mentalnih poremećaja u poređenju sa onima koji su išli na spavanje ranije, bez obzira na njihov prirodni kronotip.
Ovaj zaključak dodatno naglašava važnost usklađivanja vremena za spavanje sa biološkim ritmovima tela, jer se smatra da kasni odlazak na spavanje narušava balans hormona i negativno utiče na emocionalno i psihičko zdravlje. Osim toga, kasni sati spavanja mogu smanjiti ukupnu količinu sna, što samo pogoršava negativne efekte na mozak i mentalne funkcije.
Stručnjaci preporučuju da se, pored usklađivanja vremena spavanja, obezbedi i kvalitetan san, jer je on ključan za zdravlje i dobrostanje. Dobar san pomaže u jačanju imunološkog sistema, boljoj koncentraciji i smanjenju stresa, dok dugotrajni problemi sa spavanjem mogu imati ozbiljne posledice po mentalno i fizičko zdravlje.
Komentari (0)