Popodnevno spavanje mnogima deluje kao mali luksuz koji “resetuje” dan, ali način na koji ga praktikujemo može značajno da utiče na to kako ćemo se osećati nakon buđenja.
Stručnjaci objašnjavaju da pogrešno tempirana ili preduga dremka može da izazove inerciju spavanja, stanje u kojem se budimo usporeni i dezorijentisani. Zanimljivo je da jedno jednostavno rešenje može da pomogne, a to je kafa neposredno pre kratkog odmora.
Ova kombinacija, kažu stručnjaci, može da ima jači efekat na budnost nego samo spavanje ili samo kofein. Upravo zato se sve češće govori o “kofeinskoj dremci” kao praktičnom alatu za brži oporavak energije tokom dana.
Šta je inercija spavanja i zašto može da bude problem
Stručnjaci za spavanje iz aplikacije “Calma” objašnjavaju da je inercija spavanja privremeno stanje dezorijentisanosti koje se javlja nakon buđenja. U tom periodu može da dođe do pada performansi i raspoloženja, a telo i mozak ne funkcionišu u punom kapacitetu.
Ljudi tada mogu da imaju:
– sporije vreme reakcije
– slabije kratkoročno pamćenje
– usporeno razmišljanje i zaključivanje
– otežano učenje i pamćenje
Ovo stanje može da utiče na svakodnevno funkcionisanje, posebno ako se javlja često ili nakon dužeg dnevnog spavanja.
Kako izbeći inerciju spavanja tokom popodnevnog odmora
Stručnjaci “The Sleep Foundation”-a ističu nekoliko jednostavnih pravila koja mogu da pomognu da se izbegne osećaj “teškog buđenja”.
Pre svega, važno je obratiti pažnju na dužinu dremke. Preporuka je da se ne spava duže od 20 minuta u kontinuitetu, jer duži san može da uvede telo u dublje faze spavanja, što može da izazove jaču inerciju nakon buđenja.
Takođe se savetuje:
– umivanje odmah nakon buđenja
– izlaganje jakom svetlu ili Suncu
– kratka dremka umesto dugog spavanja
– održavanje dobrih noćnih navika spavanja
Stručnjaci naglašavaju da je veća verovatnoća da će inercija biti izraženija ako prethodne noći nije bilo dovoljno sna, pa loš noćni odmor može da utiče na jači umor tokom dana.
Kafa pre dremke: trik koji može da poboljša budnost
Jedan od najzanimljivijih saveta odnosi se na kombinaciju kofeina i kratkog sna. Stručnjaci navode da popijena kafa neposredno pre dremke može da ima specifičan efekat – kofeinu je potrebno oko 20 minuta da počne da deluje, što se poklapa sa kraćim popodnevnim snom.
Zbog toga, kada se probudimo, kofein već počinje da “radi”, pa se osećaj budnosti dodatno pojačava. Ova kombinacija, kako se navodi, može da utiče na poboljšanje kognitivnih performansi i nivoa energije.
Brajs Faraut, neuronaučnik iz “Centra za spavanje” u Parizu, ističe da je ovakav pristup posebno koristan jer pomaže da se izbegne duboki san tokom dremke, koji najčešće dovodi do inercije.
Koliko treba da traje popodnevno spavanje
Stručnjaci objašnjavaju da dužina dremke zavisi i od individualnog ritma spavanja, odnosno od toga da li je neko ranoranilac ili “noćna ptica”.
Brajs Faraut navodi da:
– ranoranilci nakon dužeg popodnevnog spavanja mogu da uđu više u dubok, regenerativni san
– noćne ptice u istom terminu više ulaze u REM fazu sna
– za kvalitetan efekat važno je voditi računa o razmaku između dremke i noćnog spavanja (najmanje šest sati kod kasnijih tipova spavanja)
U suštini, cilj je izbeći dubok “SWS” san tokom dana ako želimo da se probudimo brzo i bez osećaja težine.
Prednosti i nedostaci različitih dužina dremke
Stručnjaci navode da različita trajanja sna imaju različite efekte na organizam.
10-minutna dremka:
Prednosti:
– osećaj svežine
– korisna pre važnih obaveza
– brzo smanjuje pospanost
– kratkotrajno poboljšava kognitivne funkcije (oko dva sata)
Nedostaci:
– ne pomaže kod hroničnog umora i nedostatka sna
20–30 minuta:
Prednosti:
– povećava budnost na više od dva sata
– smanjuje stres
– ublažava bol
– jača imunitet
– može da utiče na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti
Nedostaci:
– može da izazove omamljenost nakon buđenja
– potrebno je dodatno vreme da se uđe u san (ukupno 30–40 minuta)
1–2 sata dremke:
Prednosti:
– poboljšava budnost i kognitivne funkcije do pet sati
– doprinosi boljem pamćenju
– jača kreativnost
– jača imunitet
Nedostaci:
– može da izazove inerciju i odsustvo energije nakon buđenja
– može da utiče na poremećaj ritma spavanja kod starijih od 60 godina
– potencijalno povećava rizik od kardiovaskularnih problema i smanjuje kognitivne funkcije ako se praktikuje često.
Popodnevno spavanje može da bude vrlo korisno, ali samo ako se praktikuje na pravi način. Kratka dremka, dobra rutina i jednostavan trik poput kafe pre odmora mogu da utiču na to da se izbegne inercija spavanja i postigne brže razbuđivanje. Stručnjaci ipak naglašavaju da je ključ u meri, jer predugo spavanje tokom dana može da izazove suprotan efekat i poremeti noćni san.
Komentari (0)