Znate li sa koje razdaljine se nanosi DEZODORANS i zašto bi trebalo da je se držite?

Redovno koristite dezodoranse?

A da li znate od čega se oni sastoje?

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Dezodoransi imaju mirse koji prekrivaju miris znoja i materije koje sprečavaju prekomernu brojnost bakterija, takozvane konzervanse.

U antiperspirantima su i materije koje smanjuju lučenje znojnih žlezda, a za to se koriste soli aluminijuma i cinka.

Da bi dobro mirisali, u njih se stavljaju materije koje su dobro poznate u većini kozmetičkih proizvoda, kao što su limonena, geraniola, kumarin i drugi.

Nekada se u njima nađe i talk koji se inače stavlja u dečije pudere da bi upio višak znoja, ili minerali, odnosno perlit, vulkanski pesak.

Najpopularniji dezodoransi su sprejevi, a u njima se nalazi sadržaj u tečnom stanju, ili u obliku finog praha koji se raspršava. Da bi saržaj iz bočice mogao da izađe napolje, najčešće se koristi smesa prirodnih gasova propana, butana i izobutana. Smesa propana i butana je poznata kao LPG, odnosno naftni plin, koji se koristi i u automobilima, ali i u domaćinstvima. Ovi gasovi ne štete ljudima.

Izuzetno su zapaljivi, pa je potrebno ispravno rukovati njima, odnosno onako kako je navedeno na deklaraciji. Izobutan je takođe veoma zapaljiv, a koristi se kao sredstvo za hlađenje, umesto freona koji je štetan.

Stručnjaci često vode rasprave na temu sigurnosti i zdravlja ljudi i dezodoransa.

Mnogi smatraju da zatvaranje pora i sprečavanje znojenja nije zdravo. Neka istraživanja govore o povezanosti između sastojaka antiperspiranata, recimo soli aluminijuma i kancera, Alchajmerove bolesti i mnogih drugih.

Drugi smatraju da te tvrdnje nisu tačne i da u određenom vremenskom periodu unesemo više aluminijuma kroz hranu, vodu, pa čak i prašinu. Naučni odbor za zaštitu potrošača evropske unije (SCCS) u “Mišljenju o sigurnosti aluminijuma u kozmetičkim proizvodima” iz 2014. godine ne negira neurotoksično delovanje aluminijuma, ali smatra da nema dovoljno dokaza da bi se sprovela odgovarajuća procena rizika zbog korišćenja aluminijuma u kozmetičkim proizvodima.

Istraživanja na ovu temu će trajati još godinama. U kozmetici se trenutno koristi oko 25 aluminijumskih spojeva. Važno je znati i da aluminijum nije prirodno prisutan u ljudskom tkivu. Prilikom znojenja, naša koža ispušta znoj koji ima mnoštvo materija, uključujući i soli, masti i razne produkte našeg metabolizma.

U proizvodima koje koristimo protiv neprijatnih mirisa i za smanjenje količine znoja koji će naša koža proizvesti, takođe se nalazi mnogo materija. Što ih je više, ili više vrsta, proizvod će biti delotvorniji i duže će sprečavati pojavu neprijatnih mirisa. Međutim, ne postoji proizvod koji će zameniti sapun i vodu onoliko koliko piše da dezodoransi deluju. Lična higijena mora da bude temeljna navika svakoga od nas, a dezodoransi samo predstavljaju pomoć.

Takođe treba paziti i da se povredimo i trebalo bi da izbegavamo prskanje, ili stavljanje dezodoransa na tek depiliranu kožu, da bismo smanjili mogućnost da materije iz proizvoda uđu u naš organizam. Takođe, ako piše da proizvod treba nanositi sa razdaljine od 15 santimetara, to nije bez razloga. Na ovaj način ćemo naneti količinu proizvoda koja je preporučena.