Njujork je na spektakularan način otvorio NBA finale – savladao je San Antonio sa 105:95 usred Teksasa i poveo sa 1:0 u seriji.
Prvo ime utakmice bio je nezaustavljivi Džejlen Branson, koji je meč završio sa 30 poena, a čak 13 ubacio je u poslednjoj četvrtini. Kada se utakmica lomila, lider Niksa preuzeo je odgovornost, pogodio ključne šuteve i poveo svoj tim do velikog preokreta.
Njegovo izdanje dobija dodatnu težinu ako se zna da je tokom utakmice imao probleme sa kolenom i zglobom, ali je uprkos tome ostao na parketu i predvodio Njujorčane ka možda najvažnijoj pobedi poslednjih decenija.
Ipak, ovo nije bila samo Bransonova predstava.
Dok će naslovnice pripasti plejmejkeru Niksa, jedan od skrivenih heroja bio je Džoš Hart. Na semaforu je ostavio svega tri poena, ali je odradio ogroman posao u svim ostalim segmentima igre. Hart je uhvatio čak 15 skokova i bio čovek odluke u završnici. Samo u poslednjoj četvrtini zabeležio je šest uhvaćenih lopti i tri ukradene, a upravo je on oteo loptu Viktoru Vembanjami minut i po pre kraja, kada su Sparsi pokušavali da uhvate poslednji voz.
Ni učinak Karla-Entonija Taunsa ne sme da ostane u senci. Iskusni centar upisao je 18 poena i 12 skokova, a posebno važan bio je njegov doprinos u odbrani. Iako nije pogodio nijednu trojku, što je za njega prava retkost, pronašao je način da konstantno otežava posao Vembanjami i nametne fizičku igru. Tauns je godinama slušao priče da nije dovoljno čvrst za najveću scenu, ali je u prvom meču finala pokazao potpuno suprotno.
Standardno pouzdan bio je OG Anunobi sa 17 poena, od čega je veliki deo stigao u ključnim trenucima poslednje deonice. Mikal Bridžis je ofanzivno ostao ispod svog nivoa sa devet poena, ali je zato odradio vrhunski posao u odbrani, gde je često bio zadužen za najopasnije igrače domaćina.
Pravu džoker kartu izvukao je stručni štab Niksa u liku Lendrija Šemeta. Bek koji uživa veliko poverenje trenera proveo je čak 33 minuta na parketu i uzvratio sa 13 veoma važnih poena.
Vembanjama stao kada je bilo najvažnije
San Antonio ima mnogo razloga za žaljenje. Tim Miča Džonsona odigrao je odlično prvo poluvreme, kontrolisao rezultat tokom čitave druge četvrtine, a sredinom treće imao i dvocifrenu prednost od 13 poena. Međutim, kako se utakmica bližila kraju, domaćin je ostajao bez energije.
Naporan put do finala očigledno je ostavio trag. Sparsi su u plej-ofu odigrali četiri utakmice više od Niksa, a neposredno pred početak finala morali su da prođu iscrpljujuću seriju od sedam mečeva protiv šampionske Oklahome. U završnici prvog duela upravo je svežina bila jedan od ključnih faktora.
Mladi superstar Sparsa Viktor Vembanjama završio je meč sa 26 poena i 12 skokova, ali uz veoma loš šut iz igre (6/21). Francuz je imao nekoliko skupih grešaka u završnici, uključujući izgubljenu loptu i promašenu trojku kada su Sparsi pokušavali da se vrate u meč.
Posebno je zaboleo domaće navijače podatak da su Sparsi u drugom poluvremenu pogodili samo dve trojke iz 19 pokušaja.
Stefon Kesl dodao je 17 poena, dok su Dilan Harper i Džulijan Šampanji ubacili po 16. Međutim, Šampanji je gotovo sav posao završio pre odmora – čak 15 poena postigao je u prve dve četvrtine, da bi u nastavku potpuno nestao iz utakmice. Za jednog od najboljih šutera Sparsa to je luksuz koji njegov tim teško može sebi da dozvoli u nastavku finalne serije.
Najbolji pokazatelj pada domaćina stigao je u samom finišu. Sparsi nisu uspeli da postignu nijedan poen u poslednja dva minuta utakmice, dok su Niksi završnicu odigrali gotovo savršeno i meč zaključili serijom 11:0.
Prvi udarac je zadat. Njujork je zabeležio 12. uzastopni trijumf u plej-ofu, oteo prednost domaćeg terena i pokazao da ozbiljno sanja prvu NBA titulu posle više od pola veka. A ako je suditi po prvoj utakmici, Džejlen Branson i njegova družina tek su počeli da pišu jednu od najlepših priča u istoriji franšize.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)