Jedna od neopravdano zaboravljenih biljaka je i špargla.
Špargla ili šparoga (lat. Asparagus officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka. U narodu se nekada više cenila, ali je u poslednje vreme očigledno zaboravljena iako je ukusno i zdravo povrće.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Upotrebljava se i kao lek i naravno kao hrana.
Napomena: Kao i neke druge biljke i špargla može izazvati alergiju, naročito kod osetljivih osoba.
Kao i mnogo drugo povrće i špargla je došla sa istoka, a u staroj Grčkoj i Rimu je gajena i korišćena kao hrana i kao lek. Danas se špargla u EU i SAD se često može naći u supermarketima i popularno je povrće. Kod nas je teško pronaći šparglu, tek u nekim veoma dobro opremljenim marketima.
Raste i samoniklo u Sredozemlju, ali se uglavnom u ishrani koristi kao uzgajana kultura.
Najveći proizvođači špargle su Kina (94 odsto svetske proizvodnje), Peru, Meksiko, SAD i Nemačka. Najviše se upotrebljava u SAD-u, EU i Kanadi.
U Evropi se više upotrebljava (i gaji) bela špargla, iako zelena ima veću nutritivnu vrednost. Po ceni spada u skuplje povrće, naročito ukoliko se radi o organski gajenoj špargli.
Špargla se smatra za dijetalno povrće naročito pogodno u ishrani obolelih od dijabetesa.
U ishrani se koriste mladi izdanci špargle, koji se beru u rano proleće, dok su jedri i sočni. Ako se ne uberu na vreme, postaju puni nesvarljivih celuloznih vlakana, postaju drvenasti. Samonikla špargla daje tanje izdanke od gajene špargle, a i manje su sočni.
Obično se konzumira u sirovom stanju, dakle u salatama, a može se pripremati i kao varivo. Na zapadu se može naći i konzervirana špargla, a u bilo kom slučaju daje šmek svežoj salati ili nekom jelu.
Špargla kao lek
Špargla ima pomalo sladunjav ukus, ali nije kalorijski jaka. Cenjena je u kuhinjama mnogih naroda. Sadrži obilje minerala i vitamina ali i puno vlakana i miroelemenata. Nutritivna vrednost špargle u 100 g:
• Energija 85 kJ (20 kcal)
• Ugljeni hidrati: 3.88 g, od toga šećeri: 1.78 g, dijetna vlakna: 2.1 g
• Masti: 0.12 g
• Proteini: 2.2 g
• Vitamini: A, B1, B2, B3, B5, B6, B9, C, E, K (od 4-12% dnevnih potreba)
• Minerali: gvožđe, mangan, fosfor, kalcijum, kalijum, cink (od 4-16% dnevnih potreba)
Šta špargla leči?
Deluje protivupalno zahvaljujući visokoj koncentraciji kompleksa B vitamina, flavonoida i saponina.
Smanjuje rizike od bolesti kardiovaskularnog sistema i moždanog udara.
Snižava nivo LDL holesterola i smanjuje krvni pritisak.
Bogata je vitaminom K i snižava rizik od pojave osteoporoze i ateroskleroze.
Zbog vlakana potpomaže pravilnu funkciju crevnog trakta i snižava rizik od dijabetesa tipa 2.
Ojačava imuni sistem i često se koristi u čišćenju organizma.
Zelena špargla je poznati prirodni diuretik, pomaže u razlaganju kamenja u bubregu i kod gihta.
Bogata je folnom kiselinom, veoma važnom za trudnice.
Koristi se kao afrodizijak kod oba pola.
Pomaže kod iscrpljenosti, ublažavanja menstrualnih problema, a koristi se i u redukcionim dijetama.
Osobe koje u ishrani često koriste šparglu imaju pomalo neprijatan miris urina. Ovo nastaje usled razlaganja izvesnih sumpornih jedinjenja i ne predstavlja opasnost po korisnika. Prolazi nakon par časova.
U alternativnoj medicini, pored izdanaka špargle, koriste se i rizom i koren. Imaju dobar uticaj na rad probavnog sistema, jetre i bubrega, kao i srca i nervnog sistema. Rizom i koren se beru kad prođe berba izdanaka, dakle u kasno proleće. Ako se odmah ne iskoriste, suše se za neku kasniju upotrebu.
Seme špargle ima antibakterijsko delovanje, a pečeno se može koristiti kao zamenat za kafu.
Izvor: Objektiv.rs, nadijeti.com
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)