Njena muzička karijera počela je u ranom detinjstvu. Pamtili su je kao Malog Milojicu iz čuvenog spota “Rokeri s Moravu”, a onda je njen potencijal i talenat imao prilike da vidi i čitav svet.
Doris Bizetić odrastala je uz muziku, a Oliver Mandić koji je završio muzičku školu sa njenim roditeljima, Borisom i Magdalenom Bizetić, insistirao je da baš ona, sa samo sedam godina, otpeva njegovu pesmu za UNICEF “Deca bez adrese”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Usledila je velika kampanja, intervjui, ali i škola. Nisam ni slutila kako će sve to da izgleda. Pesma je snimljena kod Laze Ristovskog, i spot je pušten u preko 130 zemalja tada, i smatram da sa Lazom nije došlo slučajno do saradnje, da su nam se sudbine negde ukrstile da ja snimam tako bitnu stvar kod njega. I nakon toliko godina, ja saznajem da imam multipla sklerozu, a Laza ju je imao”, rekla je Doris za Objektiv.rs, podsećajući da nam život uvek šalje poruke.
Ta devojčica sačuvala je svoj integritet, ali ni likom se nije puno promenila, danas je majka, supruga, kantautor, kompozitor, pevačica, ton majstor, producent… ali i jedna prelepa žena snažnog karaktera I, nadasve, vedrog duha. Uprkos dijagnostikovanoj multipla sklerozi, njen je život obojen optimizmom.
Ne puši, ne pije, drogu nikada probala nije, a čak ni kafu ne konzumira. O trnovitom putu u svetu šoubiznisa i teškim trenucima sa kojima se iza scene susreću mnogi, imala je da kaže da nije nimalo jednostavno.
“Najteže je onima koji nisu uspeli da dođu do onoga do čega su želeli. Posebno u Srbiji, svim umetnicima je teško, ali onima koji su uspeli da dostignu slavu u vreme kada je još postojala Jugoslavija, njima je bilo dobro. A ako ćemo o najtežim momentima kroz koje može da prođe neko u šoubiznisu, računaj da ćemo ovu priču zacrneti, od seksualnih insinuacija i uslovljavanja, do fizičkog nasilja, pa i uništenja psihe i celokupnog zdravlja. Mnogi su posegli ka alkoholu, drogi ili tabletama. Uspeh podrazumeva da ostaneš svoj, da istrpiš tu borbu, a ostaneš normalan. Srećom, nisam lično prolazila navedene situacije, već sam bila pripremljena na sve ono što cena slave može da donese, ali sam bila svesna svega onoga što se oko mene dešava”, bila je iskrena Doris.
Nakon dve i po decenije karijere JK progovorila o POVLAČENJU sa scene: Po ovome želim da me PAMTE!
Na pitanje kako vidi današnju estradnu scenu i šta bi promenila da može, Doris je primetila da malo toga originalnog i autentičnog ima u muzičkoj ponudi.
“Danas malo ima originala i puno kopija. Etički kodeks koji bih uvela kao obavezan jeste vraćanje melodiji, po čemu bi ljudi mogli da zapamte pesmu kojoj neće biti određen rok trajanja, već da pesma ima prostor da se pamti i za, recimo, pet godina. Ima instant stvari koje će opstati možda, ali kopiranje i izostanak melodije, po čemu je naša zemlja bila među vodećima… Izgubila se prava muzika. Mnogo je jak udar bio na muzičku industriju da se vodi modernizmom i tim nekim pravcem, i onda su se kvalitetni kompozitori jednostavno utišali, ne zato što su to hteli, već zato što nisu imali prostora da budu prezentovani. Naš melos se totalno izgubio”, navela je ona i osvrnula se na vreme turbo-folka.
“Čak i u to vreme je bilo dosta kompozitora i aranžera koji rade normalnu vrstu produkcije i bilo je slušano to što su oni proizvodili, ali to je skoro potpuno zamrlo od 2000. godine”, zaključila je ona.
Doris se seća snimanja “BB šoua” kao jednog od lepših perioda života i ističe kako je samo snimanje bilo vrsta zabave gde su svi bili kao jedna porodica. Takođe, malo ko zna da je Magdalena Tasić Bizetić, njena mama, bila jedna od ključnih ličnosti iza kamera bez koje ovaj šou ne bi bio onakav kakav jeste. Televizijama danas nedostaje humoristički program, to je evidentno, a Doris je objasnila razloge zbog kojih “BB šou” nije nastavljen da se emituje.
“Nema ga zato što je Željko Mitrović tako odlučio, i na jednom kratkom sastanku samo obavestio mog tatu o tome nakon 8 godina emitovanja. Tata nije hteo da postavlja dodatna pitanja u vezi toga, oni su kumovi na više načina. Tata je krstio oba deteta iz Mitrovićevog prvog braka, a takođe je dao ime Pink Studiju, pa kasnije i logo Pink televiziji. Mogućnost da se napravi jedna humoristička emisija postoji kada su televizije spremne za saradnju, a zbog koncepta, društva i sveobuhvatne situacije, ovaj format programa nije tražen od televizija, narod želi i traži… Ali i dan danas neke televizije puštaju našu “Smeh terapiju” gde je kompilacija viceva iz BB šoua, ali i nekih dodataka. Danas mnogo manjka onog starog dobrog humora na televiziji, ali ima još ljudi koji se trude da ga održe, svidelo se to nekome ili ne, ali toga što je bilo nekada, u vreme mog detinjstva, toga odavno nema”, ističe ona sa žaljenjem.
Srpska Vinona Rajder sa kojom je mnogi porede po izgledu je nastavila muzički karijeru i, kako kaže, nikada je nije prekidala, iza sebe ima četiri albuma, a u srcu joj je ostao jedan nastup za sva vremena.
“Pamtim nastup u beogradskom klubu gde je bilo preko 400 ljudi, kada od ovacija nisam mogla da dođem do reči od publike, dali su mi elan, ali jedan nastup nikada neću zaboraviti i to je jedno od najlepših iskustava u mom životu, kada sam pevala za decu sa Kosova. Ta interakcija sa iskrenom dečjom publikom, to je nešto što će ostati istinska vrednost u mom srcu”, priča nam Doris uz vidno uzbuđenje.
“Izbacila sam 4 albuma do sada, najnoviji album sam objavila za vreme ovog vanrednog stanja izazvanog pandemijom baš kada je narodu bilo potrebno. Ističem sjajnu saradnju sa Aleksandrom BPM Lazarevićem koji je pesmu “Forget and Break Free” snimio, miksovao I masterovao. Planiram da nastavim saradnju sa njim”.
Ono što joj daje istinski elan i motiv da nastavi dalje i stvara, jeste porodica kao primarna stvar u njenom životu, a tako nastoji i da nastavi tradiciju. O bolesti koja joj je dijagnostikovana 2013. godine otvoreno priča, ali život nije podredila tome, i fokusira se samo na pozitivne stvari i ljude.
Iza osmeha krije tešku životnu priču: Doktorka Nada Macura je zbog ljubavi podnela VELIKU ŽRTVU
“Multipla skleroza je neurološka bolest i nije predodređena genetskim faktorom, a poruka svima koji se susreću sa bilo kojim zdravstvenim problemom, bila bi da pronađu u bilo kojim stvarima tu pozitivnost koja jedino može da održi čoveka. Da li je to muzika, pesma ili uspomena kao mantra koja će da vas održi u najtežim momentima, nije važno. Čak i kada je u samom karakteru čoveka pesimizam, mora sebe da natera na pozitivne misli, makar imao odštampane rečenice koje će okačiti na zid sa pozitivnim afirmacijama i stavovima. Kroz svaki bol može da se prođe kroz rainbows, butterflies, sunshine… Kroz život sam prošla kroz mnogo gadne stvari o kojima nisam pričala, evo tvrdim da kroz sve može da se prođe s osmehom i pozitivnošću. Smeh i muzika su lek jer ljudi često ne znaju koliko su snažni dok se ne oprobaju u tome da istraže tu snagu”, poručila je svima.
S druge strane, ljubav kakva se danas retko sreće, Doris daje dodatnu snagu, a priča o njenom suprugu i njihovom poznanstvu, već je dobro poznata javnosti. Doris je otkrila da je zbog te sudbinske veze čak i neke bliske osobe iz svog života izgubila kao prijatelje. Njega je, kako kaže, ljubav dovela iz Praga u Beograd. O njihovoj romansi mogao bi roman da se napiše, ali niti jedna reč ne može opisati osećaj i tu neizrecivu energiju kompatibilnosti kada su zajedno. Zavoleli su se i pre nego što su se upoznali.
“Kada se on pojavio u mom životu, mnoga moja prijateljstva su pukla i to ona iz detinsjtva. Kada su shvatili tu našu povezanost, nažalost, neki nisu mogli da je podnesu i ubila ih je u pojam činjenica da neko zbog mene prevali toliki put kako bi me video na par dana. Prosto pojedinima nije bilo lako da podnesu da meni, uz sve drugo što mi je dobro išlo u životu, sad i to, da neko samo zbog mene dolazi u Beograd putujući po 14 sati autobusom do mene i nazad. To je bilo mnogo bolno za njih”, a onda se nadovezao Džo:
“Moja prva impresija vezana za Beograd i Doris, jeste da je ona sjajan vodič. Kada sam je video, znao sam da je ona ta, to sam znao i pre nego što sam je upoznao. Pored njenog intelekta i smisla za humor, osvojila me i njena lepota, to belo lice i crna kosa – moj ideal žene. Bila je ista kao i na internetu kada se već u konverzaciji ljubav razvila. Sve mi je bilo prirodno već pri prvom susretu uživo”.
Usred intervjua Doris je rekla da ga voli, a onda su opisali kako ju je Džo zaprosio. To je bilo očekivano jer razgovor o tome bio je sve vreme prisutan u njihovoj komunikaciji na daljinu, ali Džo je to uradio na originalan način.
“Ja sam osetila da je on taj, a osećaj je bio kao da 16 hiljada munja, elektriciteta i šokova prođe kroz celo telo, a to se desilo odmah nakon prvog mejla. Jednostavno, ista interesovanja, isti pogledi na svet i život, shvatiš da je to srodna duša kada shvatiš da ti neko čita misli. Prva fotografija koju sam mu poslala bila je u nekoj tatinoj dukserici i sa šubarom” opisala je ona.
Džo je dodao da ga je najviše zaintrigirala njena tajnovitost i intelekt iako ga nije eksponirala, a nije imala nijednu svoju sliku tamo.
“O braku smo pričali i pre nego što smo se upoznali. Stajali smo ispred ogledala i plesali uz muziku, on me je obgrlio rukama i kao magijom prsten je skliznuo na moj prst. Ne znam na koji način, nisam ni primetila. On je sve tako isplanirao, prsten je kupio već u Pragu, scena je bila filmska iako ni u jednom filmu tako nešto nisam videla i tu počinje naš zajednički život”, seća se Doris jednog od najlepših životnih trenutaka.
A zatim im život upotpunjuje dolazak ćerke Anabele na svet, koja im stvara još jaču emotivnu vezanost.
“Anabela odrasta prema svim moralnim kodeksima i u tom smeru je vaspitavamo. Ona ima saosećajnost koju je stekla rođenjem. Insistiramo na tome da uvek bude svoja. Ona je, možemo reći, preapdejtovana verzija svih nas, budući da je svoj stav isticala još u predškolskom uzrastu. Ima sjajan talenat za crtanje I slikanje i znamo da će u budućnosti biti modni dizajner”.
Porodična idila i karijera koja ide uzlaznom putanjom i dalje, naprosto život kakav se može samo poželeti. Uz uspone i padove, Džo i Doris se drže zajedno već 15 godina, ipak ona priznaje da je ponekad remete naslovi i tekstovi u novinama koje pročita o sebi.
Ono što Doris zamera sedmoj sili jesu, kako kaže, laži o njoj i njenom životu ili izjavama koje je navodno dala.
“Nervira me kad mi neki novinar kaže ”Rekli ste da…” ili ”izjavili ste…” i onda se ispostavi da to nikad nisam rekla, čak ni pomislila. Godinama se pišu netačne informacije, i dalje se pišu, uz što “šokantniji” naslov izvučen iz nekog konteksta, njima znanog. Navode da ja guram neki fazon osamdesetih, devedesetih, a ja imam svoj stil, koji nekad podseća i na pedesete godine prošlog veka. Takodje pratim modu, modne trendove, i uvek izaberem šta od toga na meni lepo izgleda i šta mi se svidja. To je što se garderobe i frizure tiče, a – moja muzika je electro-shock (žanr koji je tako nazvao moj otac) i da, puno zvuka je bazirano na osamdesetim godinama, ali i na kraju sedamdesetih (kada se već koristio vokoder, robot zvuci i slično). Naravno, u mojoj muzici je i mnogo modernih elemenata. Koliko god objavljivala, a ovo je sad moj 4. kantautorski album, neki i zaborave da napišu čime se bavim i da sam veoma aktivna.
Doris se ponovo dotakla svog zdravstvenog stanja i istakla da se oseća dobro.
“Kad pričaju o mom zdravlju – skoro svi izostave činjenicu da sam dobro, da radim, živim najnormalnije, snimam, pevam, igram, aktivno radim na svemu čime se bavim. Vole određeni mediji da uz moje ime i prezime dodaju ”tragedija”, ”tužno”, ”strašno”… A nikada niko iz moje porodice, ni ja, nismo rekli da je kod nas bilo kakva tuga i slično. Da bi bilo što više klikova. urednici i novinari biraju naslove koji niti su istiniti niti često imaju veze sa tim što piše u samom članku”, završila je Doris Bizetić Nigrin, kako je insistirala da je i potpišemo, prezimenom koje je dobila rođenjem i ne odriče ga se, ali muževljevim zbog poštovanja prema voljenom životnom saputniku.
M.D.
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (1)
Licno poznajem nju i njenu familiju, i samo zelim da je puno pozdravim i da joj pozelim puno uspeha, srece i radosti u daljem zivotu. Svi oni su pozitivni i normalni ljudi koje danas retko mozete sresti. Svima jos jednom sve najbolje zelim