Svetski problem sa virusom kovid-19 doneo je mnoge ekonomske probleme, ali još alarmantniji je porast broja zavisnika na lečenju. Psihijatri upozoravaju da je u Srbiji od marta porastao broj zloupotreba alkohola, marihuane, ali i zavisnosti od interneta i video igara, od koje se leči sve veći broj ljudi u našem glavnom gradu.
Psihijatar dr Diana Raketić iz Zavoda za bolesti zavisnosti u ulici Teodora Drajzera, kaže u intevjuu za Objektiv.rs da postoji veliki broj novih zavisnika, ali i starih pacijenata “povratnika” koji su zbog problema uzrokovanim epidemijom, ponovo posegli za porocima. Veliki broj osoba već je bio”načet” depresijom, dok ih je gubitak posla i izolovanost još više gurnula u “provaliju” i zloupotrebu kokaina, alkohola, sedativa…
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Da li je u Srbiji najveći problem zavisnost od kocke, alkohola ili droge? Koliko se taj “trend” menja iz godine u godinu i od čega zavisi?
-Generalno, u mnogim zemljama broj zavisnika raste i to je jedan od nerešivih problema savremenog društva. U našoj bolnici leče se zavisnici od droge, alkohola, kockanja, klađenja, video igrica… Dolaze nam pacijneti već od 16 godina, ponekad i mlađi. Ipak, najveći broj ima od 20 do 30 godina, što je neko “zlatno” produktvno doba čoveka. Smanjuje se broj zavisnika od heroina, ali se povećava broj zavisnika od stimulativnih supstanci kao što su kokain, alkohol, tablete i marihuana. U Srbiji, najveći broj ljudi traži pomoć zbog zavisnosti od droge, ali u poslednje vreme sve više imamo kombinovanu zavisnost od više stvari istovremeno, recimo alkohola i marihuane. Znači, nema jedne supstance koja dominira, nego je tu “svašta pomalo”. To je svetski trend. Nažalost, mora da se primeti da postoji sve više zavisnika od interneta i video igara.
Koliko je korona doprinela povećanom broju zavisnika od intereneta, a koliko droge i alkohola?
–Od početka korone, traže se sedativi, alkohol i marihuana, čija prodaja je u porastu preko “dark neta”. Blagi pad stimulativnih supstanci kao što je kokain u ekstazi bio je privremen, zbog toga što nije bilo izlazaka i društvenog života. Zavisnost od interneta doživljava veliki prost. Bilo je mnogo povratnika na onlajn kockanje dok su kladionice bile zatvorene. To nažalost jeste budućnost i dosta ozbiljan problem, koji je teško rešiti. Ima sličnosti u nastanku, riziku, toku bolesti, posledicama i lečenju zavisnosti od interneta, kao i od alkohola i droga. Ranije se to definisalo kao loša kontrola impulsa, ali sada se zna da je u pitanju zavisnost. Prosto, nekome je internet sedativ i način opuštanja, ali kada to postane problem, ne treba gurati glavu u pesak, već tražiti pomoć.
Koliko je broj zavisnika povećan? Tokom razgovora i psihoterapije, šta je ono o čemu najviše pričaju i što ih plaši?
Još uvek to nije značajan porast, ali je ipak primetan i postoje neki novi problemi. Vidimo da ljudi koriste sedative, marihuanu i alkohol da bi se umirili. Nismo imali redovan broj pacijenata tokom korone, ali kada se situacija smirila, promećen je sve veći broj novih pacijenata koji imaju problem sa alkoholom i opijatima. Osim toga, pacijenti koji su izašli iz programa, sada traže da se vrate ponovo. Stah od gubitka posla i para, kao i strah za bližnje, često su jaći od straha od bolesti kao takvog. S druge strane, mladi ljudi koji su studenti, izgubili su posao ili su prebačeni na onlajn, izgubili su povezanost sa ljudima i to im je teško palo. Tu je bilo mnogo zloupotreba alkohola., sedativa i kokaina. Svetska istraživanja pokazala su da su u najvećem problemju oni koji su već “načeti”, koji su ranije imali poteškoće u regulaciji impulsivnosti i tenzije i pritom su povremeno uzimali neke supstance.
Kako su pomoć dobijali stari pacijneti, a koliko lako su novi pacijneti mogli da dobiju lečenje tokom psolednjeg pika korone?
Pregledi su se zakazivali, poštovala se distanca i sve je bilo ograničeno. Neki nisu bili u sistemu zdravstvene zaštite i nisu bili uključeni u program. Imali smo onlajn razgovore, ali uvek su pitali kada ćemo se videti, jer naravno da to nije isto i da nam je potrebna komunikacija uživo. Ono što sam primetila tokom dežurstava i telefonskih poziva jeste velika strepnja, briga i anksioznost. Ipak, oni su suštinski već bili socijalno izolovani. Takođe, masovno su me zvali stari pacijenti i pitali hoće li biti nestašice lekova koji im trebaju. To su suspsticije i terapije za održavanje za višegodišnje zavisnike, koji ne mogu da se oslobode zavisnosti bez zamene. To je ozbiljna terapija i njihova briga je opravdana. Ja sam se zaista raspitala o tome, kako bi ih umirila.
Jesu li dvostruki poremećaji, kao što su zavisnost i depresija, karakteristika savremenog društva?
To ide jedno sa drugim i dualni poremećaji jesu postali vrlo česti. Više od polovine ljudi ima još jedan poremećaj osim zavisnosti, a najčešće je to depresija ili anksioznost. Kod žena, to je u preko 75 odsto slučajeva povezano. Neki stručnjaci kažu da žena koja ima problem sa alkoholizmom, sigurno ima bar još jedan poremećaj koji je maskiran uzimanjem sedativa. Zato mora postojati dobar terapijski protokol i lečenje, jer saveti o apstinenciji u protivnom padaju u vodu, mučite i pacijenta i sebe. Naravno, ne treba sam sebe lečiti, jer to dugotrajno ne funkcioniše. Sa psihijatrom, dugotrajno učimo da se nosimo sa svim budućim problemima i odupiranjem porocima i nakon prestanka terapije.
Piše: Aleksandra Vasić
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)