“Treba da smognemo snage, možda se ponovo RAZBUKTI”: Dr Kisić otkrila VAŽNU informaciju o koroni u Srbiji

Sva je prilika da na jesen nećemo imati drugi talas koronavirusa, već da ćemo u period drugih respiratornih infekcija ući sa ovim prvim, koji će se samo nastaviti, jer je teško da ćemo imati 28 dana bez nule što je uslov da kažemo da je prvi završen kaže u intrevjuu za Telegraf prof. dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. To, nisu uspele ni druge zemlje.

Ona podseća da poslednjih nedelja imamo postepen pad laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije koronavirisom, ali da baš zato sada treba da smognemo snage da se bez ikakvog opuštanja i dalje pridržavamo svih mera, jer se pokazalo da su i te kako efektne. Ističe da može da se desi da se ponovo razbukti epidemiološka situacija, a posebno zabrinjava činjenica da u zemljama u okruženju imamo trend porasta obolelih.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Naglašava i da svi građani koji odlaze u druge zemlje na odmor treba da znaju da je trenutno veća šansa da se zaraze tamo nego u našoj. Navodi da će se verovatno opet korigovati odluka o obaveznom negativnom PCR testu za državljane drugih zemalja, i otkriva da imamo desetak pacijenata koji su u martu i aprilu imali koronavirus, a onda se opet zarazili. Kao najveću nepoznanicu ove nove pošasti ističe dužinu imuniteta koju ima osoba nakon što je preležala bolest.

Kisić Tepavčević je istakla da se u Srbiji beleži postepen pad laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije.

“Vidimo poslednjih nedelja da imamo postepen pad laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije. Što se tiče opterećenosti kovid ambulanti, tu još imamo značaj broj osoba koje se svakodnevno javljaju. Recimo, sada se u roku od 24 sata oko 100 osoba javi na Kliniku za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. To još nije mali broj. Većina njih nema kovid, međutim, ono što je bitno, jeste da imaju simptome koji ukazuju na prisustvo neke respiratorne infekcije, a to pokazuje da naši ljudi sada malo više osluškuju sebe i da se redovnije javljaju na preglede. Imamo trend pada, međutim, svi smo vrlo oprezni prilikom interpretacije takvih rezultata, jer znamo da može da se desi da se ponovo razbukti epidemiološka situacija, da ponovo imamo trend porasta.

Darija Kisić Tepavčević saopštila je DEFINITIVNU ODLUKU: Evo kako će đaci ići u ŠKOLE od septembra!

Videli smo da je broj obolelih direktno zavisi od učestalosti primene preventivnih mera a posebno zabrinjava činjenica što gotovo u svim zemljama u okruženju imamo trend porasta. Granice su sve više otvorene, tako da i to treba da imamo na umu. Jeste činjenica da je trend pada, ali zato sada uporno apelujemo da sada treba da smognemo snage da se bez ikakvog opuštanja i dalje pridržavamo svih preventivnih mera, jer su pokazale da i te kako daju efekat. Isto tako, svako opuštanje može skupo da nas košta.

Ono što je sigurno, sve je manje opterećen zdravstveni sistem. Gasimo jednu po jednu kovid bolnicu, one počinju sa ne-kovid sistemom rada. Jako je bitno napomenuti da, bez obzira na to što mi stalno pričamo o koroni i o njenom prenošenju, i na dnevnom nivou govorimo koliko ljudi umre od kovida, vodeći uzroci smrti u našoj zemlji a i u drugim su kardioavskularne i maligne bolesti. Višestruko je veći broj umrlih na dnevnom nivou od tih bolesti. S tim u vezi, što pre naše bolnice treba da prime, ne samo urgentna stanja nego i hronične bolesnike, kojima je potrebna hospitalizacija”, navela je ona.

Doktorka je odgovorila i na pitanje koliko sada imamo zaraženih na 100.000 stanovnika.

“Kada je u pitanju vrednost kumulativne incidencije u prethodne dve nedelje, ona je iznosila 32,10 na 100.000 stanovnika, što u ovom momentu našu zemlju svrstava u zemlje sa povoljnijom epidemiološkom situacijom u poređenju sa većinom drugih zemalja u Evropi. U istom ovom vremenskom periodu kumulativna incidencija je u Crnoj Gori iznosila 112,48/100.000, u Severnoj Makedoniji 74,41/100.000, u Bosni i Hercegovini 73,20/100.000, a u Hrvatskoj 71,38/100.000. Taj se broj menja, praktično, na dnevnom nivou. Ali, bez obzira na te pozitivne pokazatelje, ne treba da se ušuškamo i da zaboravimo na mere, jer je virus i dalje tu, i dalje je u našoj populaciji, a pogotovo u zemljama u okruženju”, kaže ona.

Na pitanje da li se razmišlja da se za još neku zemlju uvede obavezan negativan PCR test, Kisić Tepavčević odgovara:

“Mi na dnevnom nivou pratimo situaciju. Jako je bitno kolika je učestalost naših ljudi koji odlazi i vraća se iz tih zemalja. Svi parametri se uzimaju u obzir, i tu odluku ćemo mi sigurno, po potrebi, korigovati i menjati na nedeljnom nivou.”

Ona je otkrila i da li se razmišlja o uvođenju karantina za naše državljane koji se vraćaju iz određenih zemalja.

“O tome stalno pričamo. Mi pratimo ne samo epidemiološku situaciju u tim zemljama, nego i učestalost obolevanja nakon povratka u našu zemlju. Naime, u epidemiološkim istraživanjima nam je jako bitan podatak da li je osoba kod koje je potvrđeno prisusutvo virusa putovala u inostranstvo u periodu maksimalnog inkubacionog perioda za ovu bolest. Zato apelujemo na sve naše građane koji putuju, koji se vraćaju u našu zemlju, da poštuju sve mere i da štite svoje najbliže, jer su mogući nosioci infekcije. Stalno ističemo da u ovom momentu, bilo koji naš građanin koji odlazi u ove zemlje, koje su trenutno najpopularnije za naše sugrađane, da treba da zna da je mnogo lošija epidemiološka situacija u tim zemljama, nego u našoj i da je mnogo veća verovatnoća da se zaraze. Tako da, i ako odu na odmor, ne treba da zaborave da poštuju preventivne mere”, kaže doktorka.

Kisić Tepavčević je rekla da ne možemo da pričamo o novom talasu, ukoliko se nije završio prethodni.

“Suštinski nisu bitni stručni termini koliko broj rezervoara infekcije u našoj zemlji i mogućnosti njegove transmisije na osetljive osobe. Sa stručnog aspekta ne možemo da pričamo o novom talasu, ukoliko se nije završio prethodni. Dodasadašnji tok ove bolesti je pokazao da njegova epidemijska krivulja ne pokazuje jasan obrazac kretanja, nego smo imali različite fluktuacije u celom svetu”, navela je ona.

Doktorka Darija objasnila KAKO se POSTUPA ako neko oseti simptome na času

Na pitanje kada ćemo moći da kažemo da je prvi talas gotov, doktorka odgovara:

“Epidemija se odjavljuje kada protekne dvostruki maksimalni inkubacioni period bez ijednog obolelog. Znači, ako bi prošlo 28 dana da nemamo nijedan novi oboleli slučaj onda bismo mogli da kažemo da je taj jedan talas gotov. Vidimo da nijedna zemlja u Evropi nije ni blizu toga. Ovaj virus je pokazao visok stepen prenošenja u doba godina kada nije sezona respiratornih infekcija. Sada nam sledi period godine kada očekujemo respiratorne infekcije, a ide i sezona gripa. Ipak, bitno je napomenuti da primena opštih preventivnih mera protiv korona virusne infekcije, nas ujedno štiti u značajajnom stepenu i od drugih respiratornih infekcija. Iz tog razloga, trebamo svi da bodrimo i opominjemo jedni druge da se pridržavamo ovih mera i ne dozvolimo virusu da se širi. Važno je opet ponoviti da virus jedino može da se umnožava u našem organizmu, a naš zadatak je da sprečimo da mu pružimo povoljnu sredinu za opstanak i dalje prenošenje”, kaže Kisić Tepavčević i navodi da je izvesno da ćemo u zimu “ući sa prvim talasom”.

Otkrila je i šta je najviše plaši u vezi sa koronavirusom.

“Mi smo mnogo toga učili i menjali naša saznanja o ovom virusu od samog početka. Kada kažem mi, mislim na kompletnu stručnu i naučnu javnost kada je u pitanju medicina. Od samog početka kada smo čak mislili da ne može da se prenese sa čoveka na čoveka, kada je bio samo ograničen na Kinu na azijski kontinent, pa kada smo videli da se može preneti i sa čoveka na čoveka, pa su prve teorije bile da može ali da je to retko. Onda smo videli da je njegova zaraznost mnogo veća nego što se prvobitno mislilo. Onda su se po analogiji sa virusima iz iste grupe i po analogiji sa drugim respiratornim infekcijama širom sveta računale različite predikcije tj.predviđanja kada će virus da nestane. Mislili smo da će na njega više da utiču vremenske prilike, mislili smo da u toku letnjeg perioda, kao što se dešava sa drugim virusima, njegovo prenošenje biti manje prenošenje… Međutim, čitav svet je ovaj virus demantovao.

Ali, ono što je ostalo nepromenjeno i konstatno jeste da primena mera i te kako daje efekte. Mnogi su doživljavali primenu mera kao nešto usput da se primenjuje, dok se ne pronađe lek, vakcina… Međutim, čak i kada vakcina bude u širokoj upotrebi ove mere neće imati alternativu. Koliko god to nepopularno zvučalo, dosta dugo ćemo se prodržavati preventivnih mera zato što se pokazalo da su izuzetno efikasne. Ovaj virus je kompletno promenio naš koncept življenja, naše razmišljanje o životu, podsetio nas šta su zarazne bolesti, jer izgleda kao da je savremen čovek zaboravio na zarazne bolesti i koliko mogu da budu fatalne”, navela je.

Doktorka je istakla da ne znamo koliko traje imunitet nakon preležane bolesti.

“Ne možemo da kažemo da o bilo čemu znamo 100 odsto. Ali, sigurno smo mnogo bogatiji saznanjima nego što je to bulo početkom godine. Opet, ne znamo mnogo stvari jer je virus još uvek nov. Ne znamo koliko traje imunitet nakon preležane bolesti. Nismo sigurni, ni koja je verovatnoća da se čovek ponovo zarazi, iako postoje sporadični slučajevi. Ono što je dobro poznato jeste način na koji se prenosi, način na koji se može sprečiti zaražavanje, i to je ono što je sigurno. Sve ostalo ćemo videti kako vreme bude odmicalo jer je još kratak vremenski period. Ono što jeste suština prvo treba da budemo svi svesni da ne postoji lek ni protiv jednog virusa. Veliki je napredak napravljen kada je pitanju virus HIV-a i hepatitisa, ali mi nemamo lek kao što imamo antibiotike za bakterije. Tako da, ta borba sa virusima, traje vekovima i moramo da budemo spremni da se suočimo sa tim, da je virus tu i da ćemo morati da naučimo da živimo sa njim”, kaže ona.

Kisić Tepavčević kaže da trenutno ne možemo da se pouzdamo u kolektivni imunitet.

“U toku je nacionalna studija seroprevalencije. Taj nivo kolektivnog imuniteta koji je dovoljan da spreči epidemijsko širenje bolesti je osnova sprečavanja zarazne bolesti. Ovde je suština što mi ne znamo koliko traje imunitet nakon preležane bolesti. Ali, neke inicijalne procene u svetu su bile da oko 60 odsto populacije treba da bude imuno da bi se sprečilo epidemijsko širenje bolesti. Ni to ne znači da bolesti više nema, nego nemamo epidemiju a imamo sporadične slučajeve. Tako da, iako smo pričali mnogo o tom kolektivnom imunitetu izgleda da makar u ovom momentu ne možemo da se oslonimo i pouzdamo u njega, nego da svi moramo da damo svoj individualni doprinos da se prvo mi ne zarazimo pa i ako se desi da ne širimo infekciju oko nas. Imamo desetak slučajeva da su se se osobe, koje su bile bolesne početkom marta i aprila, ponovo zarazile. I u svetu je pokazano da je to moguće, nije pravilo, nije tako često, ali je pokazano da ima takvih slučajeva”, priča ona.

Doktorka je istakla da su napravljene preporuke za škole i vrtiće.

“Izrađene su preporuke i za vrtiće. Srećom, kod dece se pokazalo da ukoliko dođe do infekcije uglavnom se radi o blažim oblicima bolesti. Mada, može da se desi, a imali smo i imamo i u ovom momentu par hospitalizovane dece, ali nije se radilo o značajnijim komplikacijama. Znači, deca i te kako mogu da se zaraze i da budu, ono što je jako bitno, prenosioci infekcija pogotovo na starije osobe.

Kada je u pitanju povratak u škole, striktne su preporuke napravljene. Znamo da je najbolja opcija povratak u školske klupe. Sve druge opcije su prelazne. Učenje na daljinu je nužna alternativa, ali je bitno znati da je naš školski sistem potpuno spreman i za organizovanu nastavu na daljinu za koju se nadamo da neće biti potrebe. Pratiće se svakodnevno epidemiološka situacija u svim školama, i po potrebi menjati oblik držanja nastava. Sećate se da smo u u toku prošle školske godine, zimski rasput produžili za nedelju dana zato što smo imali maksimalnu aktivnost virusa gripa. Sada će biti još veći stepen predostrožnosti jer imamo i koronu”, navela je.

Kisić Tepavčević kaže je preporuka da se deca vakcinišu protiv gripa.

“Deca, pre svega, zbog toga što mogu da budu prenosioci na starije sugrađane, uvek predstavljaju značajne rasadnike infekcije. Vakcina protiv gripa se preporučuje za sve osobe starije od 6 meseci. U našoj zemlji ona za decu nije u obaveznom kalendaru imunizacije ali je nešto što se široko preporučuje. Kada je u pitanju vakcina protiv koronavirusa, svi je mi priželjkujemo, čitav svet je priželjkuje tako da je rano još pričati o tome koje kategorije stanovništva treba da je prime, koliko doza, ali ono što je sugrno jeste da čitava stručna i medicinska javnost željno iščekuje”, istakla je.

Doktorka je navela da popuštanje mera ne treba da znači opuštanje.

“Učestalost obolevanja isključivo zavisi od toga koliko se primenjuju preventivne mere u jednoj populaciji. Sada je izvesno da ovaj virus neće nestati sam od sebe, i svako od nas treba aktivno da preuzme svoju ulogu. Popuštanje određenih mera nikako ne treba da znači da i mi treba da se opustimo i da zaboravimo da je virus i dalje prisutan”, podvukla je Kisić Tepavčević.