Stručnjaci tvrde: Evo zašto lažna pozitivnost može loše da utiče na vaše zdravlje

Kako što svi znamo život nije bajka, pa tako u njemu ne mogu da se dešavaju samo lepe stvari. Gubitak, tuga, strah, briga, ljutnja.. sve su to normalna osećanja u životu.

U današnje vreme ljudi se silno trude da se osećaju i ponašaju pozitivno i srećno, čak i u situacijama kada to nije zaista tako.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Najbolji pokazatelji toga su društvene mreže koje su prepune slika na kojima svačiji život izgleda kao da je savršen, bez briga i problema. Uprkos onom što se stalno propoveda na Instagramu, u životu nije sve uvek bajno i sjajno, a izraz “biće sve u redu” nekad jednostavno nije primenljiv.

Ako ste pozitivni čak i u okolnostima u kojima to nije prirodno, nalazite se na teritoriji toksične pozitivnosti i trebalo bi što pre da odete odatle. U stvari, lažni optimizam može biti ne samo iritantan, već i štetan za vaše mentalno zdravlje.

Po rečima budističkog učitelja Pema, osećanja poput razočaranja, sramote, ogorčenosti, ljubomore.. zapravo su trenuci koji nas uče šta u životu treba da popravimo i koji deo života trebamo da poboljšamo. Oni su poput znakova koji nam govore gde smo se zaglavili. To su putevi ka rastu i promeni.

Bolna i neprijatna iskustva omogućavaju nam da radimo na sebi i da napredujemo u svojim emocionalnim i duhovnim stanjima. Lažna pozitivnost može ojačati mnoge mentalne bolesti. Podsticanje nekoga ko ima kliničku depresiju da se usresredi na pozitivno nije od pomoći i može samo napraviti još više štete. Ovaj savet kod takvih ljudi može podstaći osećaj da su oni krivi za sve.

Mnogi ljudi na društvenim mrežama nastoje da sebe predstave kao srećne i snažne, a zapravo su anksiozni ili depresivni. Onlajn svet oduvek predstavlja filtriran pogled na stvarnost, a ako su naši stavovi drugačiji od onih koji nam se nameću, možemo se osećati loše i zapitati da li je sa nama sve u redu.

Stručnjaci upozoravaju da je forsiranje lažne pozitivnosti štetno i da škodi i onima koji je šire i onima koji se protiv nje bore.

Zašto je lažni optimizam loš?

Pozitivan stav je zapravo zdrav mehanizam za prevazilaženje problema. Kada sebi priznate kako se zaista osećate u vezi sa situacijom, a zatim donesete svesnu odluku da pomoću pozitivnih misli prevaziđete teške okolnosti, tu nema ništa sporno. Međutim, konstantno negiranje problema je potpuno druga stvar.

“Ne postoji niko ko je stalno pozitivan… Ako to i jeste slučaj, znači da ta osoba koristi poricanje, potiskivanje ili neki drugi odbrambeni mehanizam da bi ignorisala druga osećanja i uvek bila pozitivna” kaže američki psihijatar Gejl Solc.

Koja je razlika između toksične i zdrave pozitivnosti?

Psiholog sa Univerziteta u Mičigenu, Kristofer Peterson, osnivač pokreta pozitivne psihologije, ukazao je na razliku između realnog i nerealnog optimizma: “Realni optimizam nada se najboljem dok ostavlja neku mogućnost da i loše stvari mogu da se dogode, dok nerealni optimizam takve pretnje ignoriše.”

Pozitivna psihologija ima svoje prednosti: ona nas može nadahnuti i proširiti nam vidike. Međutim, pozitivan način razmišljanja ne pokušava poricanje bilo kakvih bolnih osećanja. Nažalost, kako je postajala sve popularnija, poprimila je onu formu “pozitivnog mišljenja”. Ideja da budete srećni ako se za to odlučite je toliko duboko integrisana, da je danas dovela do toga da se koristi da se sramote ljudi sa depresijom ili anksioznošću.

Glavna razlika je u prihvatanju realnosti. Jedno je reći sebi da situacija nije sjajna, ali da se može lakše prebroditi uz pozitivan pristup. Toksična pozitivnost svodi se na negiranje stvarnosti. Do nje dolazi kada sebe ubedite u to da se loše stvari ne dešavaju.

Međutim, to potiskivanje problema neće promeniti stvarnost. Negiranje tuge, besa i drugih, potpuno prirodnih emocija koje nisu pozitivne, veoma je opasno. Takođe, bez obzira na to koliko ih potiskujete, ti negativni osećaji neće nestati. Oni će se ispoljiti u vidu glavobolje, nesanice ili samodestruktivnog ponašanja.

Istraživanja pokazuju da suzbijanje emocija povećava rizik od ranije smrti, uključujući smrt od raka i srčanih bolesti. Sa druge strane, ljudi koji prihvataju sve svoje emocije, imaju bolje mentalno zdravlje i lakše se nose sa stresom.

Kako se nositi sa toksičnom pozitivnošću?

Kada se dogodi nešto neprijatno, razmislite kako se stvarno osećate u vezi sa tom situacijom. Važno je da priznate i prihvatite svoja osećanja, bez obzira na to kakva su. Porazgovarajte o svemu sa nekim ko vam je blizak i osećaćete se bolje.

Ukoliko vas uznemirava trend nerealnog optimizma na društvenim mrežama, možda je vreme da napravite pauzu i u narednom periodu budete offline.