Društvene mreže su godinama predstavljane kao alat koji povezuje ljude, briše udaljenosti i olakšava komunikaciju. Međutim, sve više istraživanja pokazuje da se iza te slike krije i druga strana priče.
Kod mladih ljudi raste osećaj usamljenosti, anksioznosti i depresije, a stručnjaci upozoravaju da bi ovaj trend mogao da ima dugoročne posledice.
U pozadini svega nalazi se sve veća količina vremena provedenog ispred ekrana, kao i način na koji društvene mreže oblikuju svakodnevne navike, odnose i percepciju stvarnosti.
Alarmantni podaci o mentalnom zdravlju mladih
Od široke upotrebe društvenih mreža i stalnog boravka pred ekranima, nivo prijavljene anksioznosti, depresije i usamljenosti među mladima značajno je porastao. Istovremeno, zabeležen je i rast broja poseta hitnoj pomoći zbog samopovređivanja, pokušaja samoubistava i samoubistava.
Psihološkinja Džin Tvendž upozorava da je svaki pokazatelj mentalnog zdravlja i psihološke dobrobiti kod tinejdžera i mladih odraslih osoba postao negativniji od 2012. godine.
Pitanje koje se nameće jeste da li se ovi trendovi mogu direktno povezati sa tehnologijom?
Dokazi koji povezuju ekrane i depresiju
Prema analizama koje se navode u istraživanjima, danas postoje sve uverljiviji dokazi o uzrocima i posledicama koje povezuju društvene mreže i mentalno zdravlje.
Jedna od ključnih studija posmatrala je period kada je “Facebook” postepeno uvoden na univerzitetske kampuse između 2004. i 2006. godine. Pošto nisu svi kampusi imali pristup u isto vreme, istraživačima je to omogućilo da uporede grupe studenata sa i bez ove platforme.
Studija koju je vodio Aleksej Makarin analizirala je više od 350.000 odgovora studenata sa više od 300 fakulteta.
Rezultati su pokazali da je uvođenje “Facebooka” bilo povezano sa pojavom kliničke depresije kod oko 2% studenata. Važno je napomenuti da je to bilo pre uvođenja dodatnih funkcija poput “News Feed”-a ili “like” opcije, kao i pre pojave modernih platformi poput “TikTok”-a, koje, prema navodima, mogu da imaju još veći uticaj na sistem nagrađivanja u mozgu.
Kako ekrani utiču na mozak u razvoju
Stručnjaci ističu da se tek sada u potpunosti razumeju posledice koje vreme provedeno ispred ekrana može da ima na mozak u razvoju.
Profesor Majkl Rič sa Medicinskog fakulteta “Harvard”, koji je osnivač “Digital Wellness Lab”-a u bostonskoj dečijoj bolnici, objašnjava da se mozak u razvoju stalno gradi kroz stvaranje neuronskih veza, dok se istovremeno slabe manje korišćene veze.
On upozorava da vreme ispred ekrana može da ima “osiromašenu stimulaciju” u poređenju sa stvarnim životnim iskustvima. Mladi, kako navodi, najbolje napreduju kroz raznovrsne aktivnosti, kao što su boravak napolju, interakcija licem u lice i trenuci kada im je dozvoljeno da im misli “odlutaju”.
Upravo dosada, kako se ističe, može da ima važnu ulogu u razvoju kreativnosti i mašte.
Emocije koje društvene mreže pojačavaju
Pored smanjenog socijalnog kontakta, društvene mreže mogu da utiču i na emocionalno stanje korisnika.
Istraživanje objavljeno 2022. godine u časopisu “Journal of Personality and Social Psychology” pokazalo je da listanje sadržaja na društvenim mrežama češće izaziva osećaje zavisti, ljubomore i osuđivanja tuđe sreće, nego osećaj empatije ili radosti.
Zbog anonimnosti i udaljenosti koje internet omogućava, ljudi ređe osećaju saosećanje nego u direktnim, uživo situacijama. To može da utiče na porast nepoverenja u druge ljude i institucije, posebno kod mladih.
Šta može da se uradi na individualnom i društvenom nivou
Psihološkinja Ejmi Orben sa Univerziteta “Cambridge” koristi jednostavnu metaforu – društvene mreže su poput okeana.
Roditelji, prema toj analogiji, pre nego što “puste decu da plivaju”, treba da ih pripreme kroz edukaciju, nadzor i zaštitu. Međutim, kako se naglašava, odgovornost ne može da se prebaci samo na mlade ili roditelje, jer se radi o širem, sistemskom problemu.
U tom kontekstu, Evropska unija je predložila propise kojima bi društvene mreže bile odgovorne za potencijalnu štetu i za veću transparentnost algoritama, prenose “Vijesti”.
Sa druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama, grupa od 42 državna tužioca podnela je tužbe protiv kompanije “Meta Platforms”, tvrdeći da njene platforme mogu da izazovu zavisnost i posebno targetiranje mladih korisnika.
Iako se ovi potezi smatraju važnim, stručnjaci upozoravaju da oni još nisu dovoljni kada je u pitanju dugoročno mentalno zdravlje mladih.
Zaključak: problem koji se ne može ignorisati
Sve više podataka ukazuje na to da društvene mreže i vreme provedeno pred ekranima mogu da utiču na mentalno zdravlje mladih, posebno kada je reč o usamljenosti, depresiji i anksioznosti.
Iako tehnologija donosi i brojne prednosti, stručnjaci upozoravaju da je neophodno pronaći ravnotežu između digitalnog i realnog života, jer posledice prekomerne upotrebe ekrana mogu da budu dugoročne i ozbiljne.
Komentari (0)