Dalaj Lama je u svojo knjizi “Umeće postizanja sreće” napisa da moramo da naučimo da želimo ono što imamo i da se pomirimo sa onim što nemamo da bismo pronašli stabilnost i sreću.
Sreća predstavlja vrlo širok pojam.
Neko će biti presrećan i zbog najmanje sitnice, dok će drugi uvek tražiti razlog zašto da ne budu srećni.
Nekome sreću predstavlja novac, nekome ljubav, bolesnima zdravlje, a dokonima zabava, ali ono što je svima zajedničko jesu hemijske reakcije koje se, u trenucima sreće, dešavaju u telu.
Međutim, ono što je pogrešno, tvrde psiholozi, jeste razmišljanje modernih ljudi i njihova ideja “prava na sreću”. Tako sreća postaje vrhunski ideal, a želja je da sve vreme budemo srećni. Pozitivnu psihologiju, polje rođeno pre otprilike 25 godina, često su “optuživali” za ovekovečavanje mita da je biti srećan sve što je potrebno za dobar život. Ali, “pozitivno” ne čini srećnima sve nas.
Zapravo Martin Seligman, zaslužan za utemeljenje pozitivne psihologije, definisao je to područje kao proučavanje optimalnog ljudskog funkcionisanja, a ne nužno samo proučavanje sreće. A da bismo optimalno funkcionisali u našim životima, nije sjajna ideja da sve vreme budemo presrećni i to iz dva vrlo dobra razloga
1. Sreća i smisao nisu jedno te isto
Odvojite trenutak i razmislite koja iskustva, postupci i odnosi čine vaš život vrednim življenja. Ako ste kao većina ljudi, vaši odgovori će se podeliti u dve opšte kategorije, što psiholozi nazivaju “hedonistička” i “eudaimonistička”.
Prva se odnosi na užitke – odličnu hranu, seks, spavanje i slično, dok druga kategorija obuhvata ono što se povezuje sa ličnim smislom i svrhom (živeti u skladu sa našim vrednostima, dovršiti važan životni projekat ili napraviti promenu u svetu na neki način).
Razlog zbog kojeg je ta razlika važna je u tome što ponekad stvari koje su nam najznačajnije nisu prijatne, bilo da govorimo o napornom radu, održavanju obećanja čak i kada je teško, priznavanje istine kada pogrešimo ili opraštanje od nekog koga volimo.
S druge strane, mnoga prijatna iskustva zapravo nemaju smisla, kao što je prejedanje, dok celu noć ostajemo budni gledajući najnoviju seriju – što nas pre čini umornima i gojaznima nego srećnima.
2. Negativne emocije mogu da učine život boljim
Iako većina nas možda želi da se stalno oseća srećno, istraživanja pokazuju da negativna osećanja, iako neprijatna, ponekad mogu da budu dobra za nas. Anksioznost i strah mogu da nas zaštite od potencijalnih pretnji. Krivica može da nas motiviše na promenu kada uradimo nešto pogrešno, omogućujući nam da sačuvamo svoje najznačajnije odnose.
Čak i ljutnja može da bude korisna. Istraživači su u jednoj studiji tražili od učesnika da igraju ulogu prodavca i pregovaraju sa kupcem. Njihov zadatak je bio da prodaju gomilu mobilnih telefona kupcu (za kojeg su mislili da je još jedan učesnik, baš kao i oni, ali je zapravo bio glumac) po najvišoj mogućoj ceni. Što su bolji dogovor uspeli da postignu, veća nagrada ih je čekala u stvarnom svetu na kraju eksperimenta. Neki učesnici su verovali da se kupac ljuti na njih, dok su drugi od glumaca stekli utisak da su kao kupci srećni.
Rezultati su bili jasni. Učesnici koji su mislili da imaju posla sa besnim kupcem nudili su im mobilne telefone sa popustom od više od 30 posto u odnosu na učesnike koji su mislili da imaju posla sa srećnim kupcem.
Setite se toga sledeći put kad budete osporavati nerealan račun koji dobijete od svog operatera. Naravno, postoji razlika između osećaja ljutnje i nasilnog ponašanja. Takođe, postoji velika razlika između doživljavanja negativnih emocija u zdravim, upravljivim količinama i toga da nas preuzmu. Na kraju, bez negativnih emocija i stanja, kako bismo uopšte mogli da cenimo one lepe i sa čim bi mogli da ih uporedimo?
Izvor: Objektiv.rs, 24sata.hr
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)