Japanci imaju za boravak u šumi poseban pojam, šinrin-joku, što bi se moglo prevesti kao “kupanje u šumi“. Reč nije stara koliko se čini, izraz je 1982. godine smislilo japansko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Šume su u Japanu svakodnevica, jer pokrivaju oko 67 odsto zemlje, dok je svetski prosek oko 30 odsto.
Ipak, tek je istraživanje dr Kving Lija pokazalo da se ta navika može izmeriti. Li je danas predsednik Japanskog društva za šumsku medicinu, a njegov rad uglavnom je posvećen upravo šinrin-jokuu.
Dvanaestorica umornih službenika
U studiju je bilo uključeno dvanaest zdravih muškaraca od 37 do 55 godina, odabranih iz tri velike tokijske kompanije. Prema saopštenju japanske Šumarske agencije, svi su prijavljivali visok nivo stresa. Rezultate su 2005. godine zajednički objavili Šumarska agencija, Institut za istraživanje šuma i šumskih proizvoda i Nippon Medical School.
Muškarci su proveli tri dana i dve noći u šumskim područjima, uglavnom u prefekturi Nagano. Krv su im vadili tokom boravka, a zatim i sedam i trideset dana nakon povratka.
Šuma protiv grada
Najzanimljiviji deo studije je poređenje sa gradom. Kako se navodi u prikazu istraživanja, nekoliko meseci pre šumskog puta većina ovih muškaraca provela je tri dana u gradu Nagoji, uz sličnu dozu hodanja. Rezultat je bio jasan, šumski boravak povećao je broj i aktivnost prirodnih ćelija ubica, a gradski nije. Važno je da je to bilo poređenje istih ljudi u dve različite sredine, a ne dve odvojene grupe.
Ćelije koje čuvaju telo
Prirodne ćelije ubice su vrsta belih krvnih zrnaca koja organizam koristi da prepozna i uništi ćelije zaražene virusima i tumorske ćelije. Merenja su pokazala da je njihova aktivnost porasla za 26,5 odsto na kraju prvog dana, a za 52,6 odsto drugog dana. Istovremeno je porastao i broj ćelija koje u sebi nose proteine za borbu protiv raka, a u urinu je izmeren niži nivo adrenalina, hormona stresa.
Efekat koji nije nestao na putu kući
Najneobičnije je to što se promena nije vratila na staro čim su se muškarci vratili kući. Li je zaključio da je povišena aktivnost ovih ćelija trajala duže od 30 dana nakon puta. Slične rezultate dobio je i u istraživanju sa ženama, a promene su zabeležene i kod muškaraca i kod žena.
Prema jednom prikazu, jednodnevni izlet u prigradski park takođe je podigao nivo ovih ćelija i proteina, najmanje sedam dana.
Miris koji brani drveće, a štiti i nas
Li objašnjenje traži u vazduhu. Drveće, naročito četinari poput kedra i čempresa, ispuštaju isparljive materije koje se zovu fitoncidi i kojima se brani od insekata i bakterija. Čovek ih udiše, a Li i njegovi saradnici proučavali su kako fitoncidi deluju na aktivnost prirodnih ćelija ubica. Prema njegovoj proceni, mirisne materije čine oko 30 odsto lekovitog dejstva boravka u šumi, a ostatak potiče od drugih činilaca šumske sredine.
Praktičan zaključak je da ne treba živeti u šumi da bi se osetila korist. Li navodi da jedan šumski boravak mesečno može biti dovoljan da se održi viša aktivnost ovih ćelija. Ta preporuka se odnosi na višednevni boravak, a ne na običnu šetnju.
Oprez koji treba imati u vidu
Naučnici upozoravaju da je reč o malim studijama, sa po dvanaestak do trinaestak učesnika, koje su ponovljene na muškarcima i ženama, ali nisu velika klinička ispitivanja. Šuma, dakle, nije zamena za lekara ni za terapiju. Ali kao jeftin, prijatan i bezbedan dodatak zdravom načinu života, trodnevna šetnja među drvećem ima prilično ozbiljno naučno obrazloženje.
Komentari (0)