Jedno podešavanje koje vuče korene još iz 1999. godine i danas je uključeno na velikom broju kućnih rutera. Napravljeno je kako bi veoma stari uređaji mogli da se povežu na Wi-Fi, ali danas može nepotrebno da zauzima mrežu i utiče na brzinu modernih telefona, televizora i računara.
Reč je o podršci za standard 802.11b, odnosno kompatibilnosti sa uređajima starim više od dve decenije. Proizvođači rutera je često ostavljaju uključenu kako bi obezbedili što širu kompatibilnost, iako većina korisnika od nje više nema nikakvu korist.
Wi-Fi standard iz 1999. i dalje radi na modernim ruterima
Standard 802.11b pojavio se u septembru 1999. godine i radio je na frekvenciji od 2,4 GHz, uz maksimalnu brzinu od svega 11 Mbps. Kasniji Wi-Fi standardi zadržali su kompatibilnost sa njim kako bi i stariji uređaji mogli da nastave da rade.
Zbog toga se na brojnim ruterima i danas može pronaći režim poput 802.11b/g/n, dok su omogućene i stare brzine prenosa od 1, 2, 5,5 i 11 Mbps.
Problem je u tome što maksimalna kompatibilnost i maksimalne performanse ne idu uvek zajedno.
Ruter tokom rada neprestano šalje takozvane beacon i druge upravljačke pakete kojima uređajima u okolini praktično javlja da Wi-Fi mreža postoji. Ti podaci mogu da budu poslati najmanjom dozvoljenom brzinom.
Ako je omogućeno 1 Mbps, deo komunikacije rutera tako može da se odvija brzinom koja potiče iz vremena kada su kućni računari još koristili dial-up internet.
Kako jedan stari standard može da uspori celu mrežu
Kod Wi-Fi mreže uređaji koji koriste isti kanal dele raspoloživo vreme za komunikaciju. Što je prenos nekog paketa sporiji, to on duže zauzima radio-kanal. Paket poslat brzinom od 1 Mbps zato zauzima mnogo više vremena nego isti paket poslat brzinom od, na primer, 54 Mbps.
Ruter beacon signal obično emituje oko deset puta u sekundi za svaku mrežu, pa se dodatno zauzeće radio-kanala vremenom nagomilava. To ne znači da će isključivanje 802.11b automatski višestruko povećati brzinu interneta, ali u zagušenim Wi-Fi okruženjima može da oslobodi deo dragocenog vremena na 2,4 GHz frekvenciji.
Situacija može da bude još nepovoljnija ako se na mrežu zaista poveže uređaj koji koristi 802.11b. Ruter tada može da aktivira dodatne mehanizme kompatibilnosti kako bi stari i novi uređaji mogli da funkcionišu zajedno, što stvara dodatno opterećenje.
Koje podešavanje treba potražiti na ruteru
Na naprednijim ruterima postoji mogućnost određivanja minimalne brzine prenosa podataka za mrežu od 2,4 GHz. Na primer, umesto minimalnih 1 Mbps, moguće je postaviti 12 Mbps. Za domaćinstva sa starijim pametnim uređajima konzervativnija opcija može da bude 6 Mbps, čime se i dalje uklanjaju brzine karakteristične za 802.11b.
Kod brojnih TP-Link, Netgear i Asus rutera ovo podešavanje nije prikazano direktno kroz minimalnu brzinu. Umesto toga treba potražiti opciju Wireless Mode, Wi-Fi Mode ili sličan naziv za mrežu od 2,4 GHz.
Ako postoji mogućnost, mešoviti režim 802.11b/g/n može da se promeni na 802.11g/n ili odgovarajući režim koji ne uključuje standard 802.11b.
Postoji jedna važna stvar pre nego što isključite 802.11b
Uklanjanje najsporijih brzina ima i jednu manu. Niže brzine prenosa mogu da budu stabilnije na većim udaljenostima, pa uređaj koji se nalazi na samoj granici dometa Wi-Fi mreže može ranije da izgubi vezu.
Za većinu modernih telefona, laptopova i televizora to neće predstavljati veliki problem. Veću pažnju treba obratiti na stare uređaje za pametnu kuću koji koriste mrežu od 2,4 GHz.
Pametne utičnice, senzori, termostati, zvučnici i drugi IoT uređaji ponekad koriste stariji Wi-Fi hardver. Noviji modeli uglavnom neće imati problema sa promenom, ali uređaji stari desetak ili više godina potencijalno mogu da izgube vezu.
Zbog toga nakon promene treba proveriti da li su svi uređaji u kući i dalje povezani. Ako neki od njih prestane da radi na minimalnih 12 Mbps, moguće je pokušati sa 6 Mbps.
Podešavanje koje je ostalo iz potpuno drugačije ere interneta
Podrška za 802.11b nekada je imala veoma važnu svrhu. Omogućavala je da novi ruteri nastave da rade sa starijim laptopovima i drugim Wi-Fi uređajima.
Međutim, 27 godina nakon predstavljanja tog standarda, malo je verovatno da prosečno domaćinstvo još koristi uređaj kojem je 802.11b zaista neophodan.
Isključivanje podrške za najstariji Wi-Fi standard neće magično ubrzati internet paket koji korisnik plaća operateru, ali može da smanji nepotrebno zauzeće mreže od 2,4 GHz i ostavi više prostora uređajima koji se svakodnevno koriste.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)