Danas je gotovo svima dostupan ogroman broj zdravstvenih informacija, pa mnogi prvo posegnu za telefonom kada osete neki simptom. Neobičan osip, bol nakon treninga, glavobolja koja traje ili bilo koja druga promena u organizmu često postaju razlog za brzo pretraživanje interneta.
Iako ljudi najčešće žele samo da pronađu odgovor i umire svoju zabrinutost, ovakve pretrage često mogu da donesu još više pitanja i straha.
Stručnjaci upozoravaju da internet može da bude koristan izvor informacija, ali ne i zamena za razgovor sa lekarom.
Sve više ljudi traži zdravstvene odgovore na internetu
U studiji iz 2019. godine, objavljenoj u časopisu “Public Health Reports”, naučnici su otkrili da je oko 74 odsto Amerikanaca tražilo zdravstvene informacije na internetu pre nego što su posetili lekara.
Ta brojka je, kako se navodi, dodatno rasla nakon pandemije COVID-19. Prema jednoj novijoj studiji, oko 18 odsto Amerikanaca, odnosno oko 60 miliona ljudi, oslanja se na platforme društvenih mreža kako bi pronašli zdravstvene informacije i smernice o hroničnim stanjima.
– Živimo u doba brzog pristupa i navikli smo da imamo svet informacija na dohvat ruke, ali traženje simptoma na internetu, posebno ako ne idete kod lekara, može biti klizav teren koji vodi do dezinformacija i neutemeljenih strahova – kaže dr Megi Vilijams, lekarka iz Skotsdejla u Arizoni.
Problem su različiti i nepouzdani podaci
Jedan od najvećih problema samostalnog postavljanja dijagnoze putem interneta jeste različit kvalitet i pouzdanost dostupnih informacija.
Na internetu svako može da objavi sadržaj, pa postoji velika mogućnost da korisnik, namerno ili slučajno, naiđe na netačne podatke. Pored poznatih medicinskih sajtova i naučnih članaka, pretraživači mogu da ponude zastarele stranice, privatne blogove ili objave pojedinaca na društvenim mrežama.
Čak ni aplikacije i internet stranice namenjene proveri simptoma često nemaju dovoljno podataka za postavljanje tačne dijagnoze. Nedostaju važne informacije koje lekar uzima u obzir, poput porodične istorije bolesti, genetike, načina života i drugih detalja specifičnih za pacijenta.
Mnogi zdravstveni problemi, bilo fizički ili psihički, mogu da imaju slične simptome, zbog čega pretraga može da dovede do osećaja preopterećenosti i zbunjenosti.
Jedna reč u pretrazi može da izazove veliki strah
Određeni simptomi, poput glavobolje ili bola u grudima, mogu da daju veoma uznemirujuće rezultate tokom internet pretrage.
Iako su ozbiljne bolesti, poput tumora mozga ili smrtonosnog srčanog udara, mnogo ređe mogućnosti od nekih bezazlenijih uzroka, poput odvikavanja od kofeina ili gorušice, ljudi često odmah pomisle na najgori scenario.
Stalno razmišljanje o stvarnim ili zamišljenim bolestima može da utiče i na emocionalno stanje. U nastavku studije o korisničkom iskustvu, skoro 40 odsto ljudi koji su pretraživali simptome na internetu reklo je da se zbog toga osećalo anksioznije nego pre nego što su počeli potragu.
– Sa druge strane, mogli biste da osetite lažnu sigurnost da je sve u redu, iako možda imate stanje koje je zabrinjavajuće ili opasno po život. Zbog toga možete odložiti lečenje ili čak ugroziti život – kaže Vilijams.
Šta je sajberhondrija?
Sajberhondrija predstavlja podgrupu anksioznog poremećaja vezanog za bolest, poput hipohondrije.
Karakteriše je preterano korišćenje interneta za istraživanje simptoma ili medicinskih stanja, uz povećan i ometajući nivo zabrinutosti.
– Ovo svakodnevno viđam u ordinaciji. Ono što počinje kao opuštena pretraga ili određeno pitanje o zdravlju razvija se u stalno traženje novih simptoma ili potvrđivanje simptoma koje već imaju – objašnjava Vilijams.
Kako dodaje, znaci sajberhondrije mogu da budu i osećaj sumnje da je dijagnoza koju je postavio zdravstveni radnik pogrešna, kao i povećan nivo stresa i brige.
– Sajberhondrija može da ometa svakodnevno funkcionisanje i mentalno blagostanje. Neki ljudi mogu postati toliko uplašeni za svoje zdravlje da nepotrebno zakazuju preglede kod lekara – istakla je ona.
U nalazima sistematskog pregleda studija objavljenih u časopisu “Comprehensive Psychiatry” 2020. godine, navodi se da se problemi u ponašanju javljaju kod 40 odsto ljudi sa sajberhondrijom. To uključuje česte konsultacije sa lekarima i medicinskim specijalistima, kao i povećanu količinu internet pretraga.
Kako sprečiti preterano traženje zdravstvenih informacija
Stručnjaci ne smatraju da treba potpuno prestati sa korišćenjem interneta kada su zdravstvene informacije u pitanju.
– Postoji mnogo veb stranica na kojima možete dobiti pouzdane i tačne zdravstvene informacije – kaže Vilijams.
Ipak, ona naglašava da internet pretraga treba da bude dopuna, a ne zamena za razgovor sa lekarom. Zdravstveni radnici obučeni su da uzmu u obzir mnogo više od same liste simptoma kako bi došli do odgovarajuće dijagnoze.
– Na osnovu vaše specifične situacije, oni mogu da preporuče odgovarajuće testove ili tretmane koji će vas voditi ka izlečenju. Nažalost, ljudima nije uvek lako da pronađu vreme za odlazak kod lekara -, dodaje Vilijams.
Virtuelni zdravstveni radnici danas omogućavaju jednostavniji pristup sertifikovanim lekarima koji mogu da procene simptome i pruže potrebnu negu, često u roku od 15 minuta.
Razgovor sa pouzdanim stručnjakom ipak predstavlja potpuno drugačije iskustvo od prikupljanja neproverenih informacija na internetu.
Komentari (0)