“Izvini” je jedna od prvih reči koju izgovaramo kada shvatimo da smo nekoga povredili ili napravili grešku. Međutim, postoje ljudi koji je koriste i onda kada su potpuno uvereni da nisu uradili ništa loše.
Ovaj fenomen ispitivali su istraživači iz Velike Britanije. U studiji je učestvovalo 251 zaposlenih, a 122 ispitanika je bilo u situaciji da se izvini bez osećaja krivice.
Najčešći razlog bio je održavanje mira (27%), zatim preuzimanje odgovornosti za situaciju (13%) i uverenje da je izvinjenje profesionalno ispravna stvar (9%). Ostali razlozi uključivali su povređenost druge osobe, želju da se izbegne rasprava ili kazna i poštovanje društvenih normi.
Izvinjenje može da ostavi gorak ukus
Studija je pokazala još jednu zanimljivu stvar – ljudi koji su se izvinili iako nisu osećali krivicu pokazivali su više ljutnje nakon izvinjenja.
Čak 67% njih iskazalo je isključivo negativna osećanja, naspram 33% onih koji su smatrali da su zaista pogrešili.
Takođe, zaposleni koji su se izvinili, a nisu osećali krivicu, bili su manje spremni da rade na popravljanju odnosa.
Gotovo polovina izvinjenja bez osećaja krivice
Koliko je ovakvo ponašanje često pokazao je treći deo studije. Kada su zaposlene pitali da procene koliko često se na poslu izvinjavaju iako smatraju da nisu uradili ništa pogrešno, prosečan odgovor bio je čak 48%.
Samo sedam odsto nikada nije ponudilo takvo izvinjenje.
Rezultati, naravno, ne znače da je svaka osoba koja kaže “izvini” bez razloga neko ko se plaši konflikta. Istraživanje je sprovedeno prvenstveno u poslovnom okruženju, gde odnosi sa kolegama i nadređenima mogu dodatno uticati na ponašanje.
Ipak, ono pokazuje nešto zanimljivo: preterano izvinjavanje nije nužno znak da se osoba stalno oseća krivom. Naprotiv, ponekad je “izvini” samo najkraći put do mira – ali mir koji se tako kupi može da ostavi ljutnju ispod površine.
Komentari (0)