Naučnici sa Univerziteta Nju Meksiko (UNM) razvili su eksperimentalnu vakcinu koja bi mogla predstavljati prekretnicu u lečenju Alchajmerove bolesti. Za razliku od dosadašnjih terapija, koje uglavnom ublažavaju simptome, ovaj pristup cilja jedan od osnovnih molekularnih uzroka bolesti – nagomilavanje toksičnog tau proteina u moždanim ćelijama.
Kako vakcina funkcioniše
Tim predvođen profesorom Kiranom Baskarom sa Medicinskog fakulteta UNM razvio je aktivnu imunoterapiju zasnovanu na česticama sličnim virusu (VLP), izvedenim iz bakteriofaga Qβ. Vakcina cilja specifičan, patološki oblik tau proteina fosforilisan na mestu poznatom kao pT181 — biomarker koji se rano javlja u razvoju Alchajmerove bolesti. Kada se unese u organizam, preparat podstiče imuni sistem da proizvede antitela koja prepoznaju i uklanjaju ovaj štetni protein iz mozga.
Rezultati na životinjama- manje oštećenja, bolje pamćenje
Prvi rezultati, objavljeni 2019. godine u časopisu NPJ Vaccines, pokazali su da su miševi genetski modifikovani da razvijaju tau patologiju, nakon primanja vakcine razvili antitela koja su smanjila obim spletova (tangles) u ključnim moždanim regionima i poboljšala njihov učinak na testovima kognitivnih sposobnosti — miševi su se, na primer, bolje snalazili u lavirintima. Snimci mozga pokazali su i manje skupljanje moždanog tkiva kod vakcinisanih životinja, što ukazuje na to da je preparat usporio odumiranje neurona.
Novija studija, objavljena 2025. u časopisu Alzheimer’s & Dementia, proširila je ova saznanja, vakcina je izazvala snažan imuni odgovor i kod druge dve linije miševa sklonih tau bolesti, a antitela su ostala na visokom nivou mesecima nakon poslednje doze. U saradnji sa Univerzitetom Kalifornije u Davisu, preparat je testiran i na majmunima rezus makaki, kod kojih je takođe izazvao snažan i bezbedan imuni odgovor, uz poboljšanje kognitivnih performansi,što je posebno značajno, jer je imuni sistem primata sličniji ljudskom nego kod glodara.
Zašto je ovo važno
Vakcina protiv Alchajmera dugo se smatra svojevrsnim “svetim gralom” u ovoj oblasti istraživanja, s obzirom na to da su dosadašnji pokušaji uglavnom bili neuspešni. Profesor Baskar je za ovaj rad rekao da ga je na istraživanje motivisala lična porodična priča — njegov deda je patio od demencije u vreme kada bolest nije bila ni prepoznata kao Alchajmerova. Prema njegovim rečima, pristup zasnovan na VLP vakcinama mogao bi biti trajniji i jeftiniji od postojećih terapija zasnovanih na antitelima koje se primenjuju infuzijom.
Sledeći korak,ispitivanje na ljudima
Istraživači sa UNM dobili su milion dolara od Alchajmerove asocijacije, u okviru inicijative “Part the Cloud”, za pokretanje prve faze kliničkog ispitivanja na ljudima. Studija bi trebalo da počne sa uključivanjem učesnika 2026. godine i da traje oko 12 meseci, biće dvostruko slepa, a polovina ispitanika primaće aktivnu vakcinu. Primarni cilj ove faze jeste procena bezbednosti i podnošljivosti preparata, dok je drugi cilj utvrđivanje da li vakcina uspešno izaziva stvaranje antitela protiv tau proteina i kod ljudi.
Oprez je i dalje na mestu
Iako su rezultati na životinjama ohrabrujući, stručnjaci upozoravaju da je put od uspešnih pretkliničkih ispitivanja do odobrenog leka dug i neizvestan — mnogi ranije obećavajući pristupi protiv Alchajmerove bolesti nisu opstali u kliničkim ispitivanjima na ljudima. Prva faza tek treba da pokaže da li je vakcina bezbedna za ljude, dok bi dokaz njene stvarne efikasnosti u usporavanju ili sprečavanju bolesti zahtevao dodatne, znatno veće i duže faze ispitivanja.
Komentari (0)