Sedamnaestogodišnji srednjoškolac iz američke savezne države Nju Džerzi razvio je sistem veštačke inteligencije koji bi u budućnosti mogao da promeni način na koji se otkrivaju poremećaji iz spektra autizma i poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD). Njegov eksperimentalni alat, nazvan RetinaMind, analizira samo jednu fotografiju mrežnjače oka i na osnovu gotovo neprimetnih obrazaca procenjuje da li postoje znaci ovih neurorazvojnih poremećaja.
Autor projekta je Edvard Kang , maturant prestižne škole Bergen County Academies u Nju Džerziju. Njegovo istraživanje osvojilo je drugo mesto na ovogodišnjem takmičenju Regeneron Science Talent Search 2026, jednom od najuglednijih naučnih takmičenja za srednjoškolce u Sjedinjenim Američkim Državama, za šta je nagrađen sa 175.000 dolara.
Kako veštačka inteligencija “čita“ mrežnjaču
RetinaMind koristi duboke neuronske mreže za analizu fotografija očnog dna. Sistem traži izuzetno suptilne promene u strukturi mrežnjače koje ljudsko oko i iskusni oftalmolog uglavnom ne mogu da uoče, bez napredne računarske analize.
Prema rezultatima koje je predstavio Kang, model je tokom testiranja dostigao oko 89 odsto tačnosti u razlikovanju osoba sa autizmom ili ADHD-om od ispitanika bez ovih poremećaja.
Ideja nije nastala slučajno. Poslednjih godina sve više istraživanja ukazuje na to da mrežnjača može predstavljati svojevrsni “prozor u mozak“. Razlog je što se retina i centralni nervni sistem razvijaju iz istog embrionalnog tkiva, pa određene promene u razvoju mozga mogu ostaviti trag i na njenoj strukturi. Upravo zbog toga naučnici već godinama ispituju mogućnost da se očnim pregledima otkriju rani znaci neuroloških i neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, ali i poremećaje iz spektra autizma.
Pokušao da objasni zašto nastaju promene
Kang se nije zaustavio samo na razvoju algoritma. Kao deo istraživanja napravio je i model ćelija mrežnjače kako bi ispitao zbog čega osobe sa autizmom pokazuju drugačije karakteristike retine.
Tokom rada identifikovao je oko desetak gena koji bi mogli biti povezani sa ovim razlikama, što bi, ukoliko buduća istraživanja potvrde rezultate, moglo pomoći naučnicima da bolje razumeju biološke mehanizme koji stoje iza neurorazvojnih poremećaja.
Stručnjaci pozivaju na oprez
Iako je projekat izazvao veliko interesovanje, stručnjaci naglašavaju da RetinaMind još nije spreman za kliničku primenu.
Reč je o dokazu koncepta (proof of concept), odnosno eksperimentalnom sistemu koji tek treba da prođe opsežna klinička ispitivanja na velikom broju pacijenata različitog uzrasta i porekla.
Naučnici upozoravaju da promene na mrežnjači možda nisu specifične samo za autizam i ADHD, već mogu predstavljati opštiji pokazatelj određenih promena u razvoju mozga. Zbog toga ovakav sistem trenutno ne može zameniti detaljnu dijagnostiku koju sprovode psihijatri, neurolozi, psiholozi i drugi stručnjaci.
Zašto bi ovakva tehnologija mogla biti važna
Dijagnostikovanje autizma i ADHD-a danas se uglavnom zasniva na proceni ponašanja, razgovorima sa roditeljima i standardizovanim testovima, a ceo proces može trajati mesecima, pa čak i godinama. Upravo zbog toga istraživači širom sveta pokušavaju da pronađu objektivne biološke markere koji bi omogućili ranije otkrivanje ovih stanja.
Ukoliko buduća istraživanja potvrde pouzdanost sistema poput RetinaMind-a, jednostavno snimanje očnog dna moglo bi jednog dana da postane brz i neinvazivan način ranog skrininga, nakon kojeg bi deca bila upućena na detaljnu dijagnostičku obradu.
Sam Kang ističe da njegov cilj nije da veštačka inteligencija zameni lekare, već da im pruži alat koji će pomoći da se deca sa mogućim neurorazvojnim poremećajima prepoznaju mnogo ranije, kada terapije i razvojna podrška mogu dati najbolje rezultate.
Komentari (0)