Za mnoge ljude dan praktično ne počinje bez prve šoljice kafe. Osim što razbuđuje i pomaže da lakše prebrodimo umor, ovaj omiljeni napitak godinama je predmet brojnih naučnih istraživanja.
Naučnici su već ranije povezivali umerenu konzumaciju kafe sa različitim zdravstvenim koristima, a nova studija dodatno je skrenula pažnju na njen mogući uticaj na mozak.
Istraživanje sprovedeno u Nemačkoj donelo je zanimljive rezultate koji ukazuju da određena količina kafe može da ima posebno povoljan efekat na očuvanje moždane strukture i funkcije.
Šta su naučnici proučavali?
U studiji sprovedenoj u Hamburgu analizirani su mozgovi više od 2.000 ispitanika starosti između 45 i 74 godine.
Istraživači su učesnike podelili u četiri grupe prema količini kafe koju svakodnevno piju:
– manje od jedne šoljice dnevno
– jedna do dve šoljice dnevno
– tri do četiri šoljice dnevno
– pet do šest šoljica dnevno
Cilj istraživanja bio je da se utvrdi postoji li veza između navike konzumiranja kafe i stanja moždanih struktura.
Ko je imao najbolje rezultate?
Rezultati su pokazali da su najbolje pokazatelje imali ljudi koji redovno piju tri do četiri šoljice kafe dnevno.
Naučnici su otkrili da je kod ove grupe zabeležena najjača struktura mozga prema više različitih parametara. Posebno se izdvojila očuvana kortikalna debljina, karakteristika koja se generalno povezuje sa višim nivoom inteligencije i boljim kognitivnim sposobnostima.
Novo istraživanje sugeriše da upravo navika redovne konzumacije kafe može da utiče na očuvanje važnih moždanih struktura, dok bi tri do četiri šoljice dnevno mogle da imaju još izraženiji efekat.
Istraživači upozoravaju na ograničenja studije
Autori istraživanja naglasili su da rezultate treba posmatrati sa određenom dozom opreza.
Studija je sprovedena na relativno maloj i homogenoj grupi ispitanika, zbog čega su potrebna dodatna istraživanja.
Takođe su primetili da su osobe koje su pile više kafe u startu bile zdravije i obrazovanije od ostalih učesnika. Zbog toga nije moguće potpuno isključiti uticaj tih faktora na konačne rezultate.
Naučnici su naveli i da će biti potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li kafa bez kofeina može da ima slična dejstva na mozak.
Kafa i ranije povezivana sa zdravljem mozga
Iako su potrebne dodatne potvrde, rezultati se uklapaju u veliki broj prethodnih istraživanja koja podržavaju ideju da kafa može da bude korisna za mozak i opšte zdravlje.
Dosadašnja istraživanja pokazala su da kafa može da uspori kognitivni pad i potencijalno smanji rizik od razvoja Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Pored toga, meta-analiza objavljena 2017. godine pokazala je da konzumacija kafe može da bude povezana sa manjom učestalošću kardiovaskularnih bolesti, ali i određenih neuroloških, metaboličkih i jetrenih oboljenja.
Iako nisu sve studije precizno određivale optimalan broj šoljica, pojedina istraživanja upravo tri do četiri šoljice dnevno izdvajaju kao količinu koja može da donese najveću korist.
Kada treba biti oprezan sa kofeinom?
Stručnjaci savetuju da treba obratiti pažnju na reakcije organizma.
Ako kafa izaziva tremu, teskobu ili ubrzan rad srca, preporučuje se smanjenje ili izbegavanje unosa kofeina. Važno je imati u vidu da ono što odgovara jednoj osobi ne mora nužno da odgovara drugoj, pa individualna tolerancija igra značajnu ulogu.
Zdrav mozak ne zavisi samo od kafe
Iako rezultati istraživanja deluju ohrabrujuće, stručnjaci podsećaju da zdravlje mozga zavisi od više faktora.
Dovoljno sna, redovna fizička aktivnost i učenje novih veština i znanja predstavljaju važne navike koje mogu da utiču na očuvanje moždanih funkcija tokom godina.
Komentari (0)