Ako ste ikada čuli da mozak “konačno sazreva” negde oko 25. godine, vreme je da tu informaciju malo ažurirate. Nova studija tima sa Kembridža, objavljena krajem novembra 2025. u prestižnom časopisu Nature Communications, pokazuje da se unutrašnja “žica” mozga,način na koji su regioni međusobno povezani ,menja mnogo duže i mnogo suptilnije, nego što se do sada mislilo.
Kako su došli do toga
Tim predvođen dr Aleksom Mausli, sa Kembridža, prikupio je snimke difuzione magnetne rezonance ljudi starosti od nula do 90 godina, u ukupnom uzorku od nekoliko hiljada zdravih ispitanika. Ovakva vrsta snimanja mapira neuronske veze praćenjem kretanja molekula vode kroz moždano tkivo, što istraživačima omogućava da rekonstruišu čitave mreže belih moždanih vlakana i analiziraju ih alatima iz teorije grafova.
Konkretno, analizirano je 12 različitih metrika organizacije mozga, a podaci su zatim projektovani u takozvane manifold prostore – matematički način da se ogroman broj promenljivih svede na nekoliko ključnih obrazaca koji se mogu pratiti kroz vreme.
Četiri prekretnice, pet velikih era
Rezultat je jasan i iznenađujuće uredan: istraživači su identifikovali četiri velike topološke prekretnice tokom života – oko devete, 32, 66. i 83. godine,koje definišu pet velikih epoha razvoja mozga, svaka sa sopstvenim, prepoznatljivim obrascem promena.
Detinjstvo (rođenje – 9 godina)
U ovom periodu mozak se, slikovito rečeno, “prorezuje”. Najaktivniji neuronski putevi se učvršćuju, dok se slabe ili retko korišćene veze potkresuju,proces poznat kao sinaptičko orezivanje, ključan za efikasno funkcionisanje mozga u kasnijem životu.
Adolescencija (9 – 32 godine)
Ovo je faza koja najviše iznenađuje. Prema podacima, adolescentna faza traje sve do 32. godine u proseku, a tokom nje se komunikacione mreže mozga usavršavaju kako bi informacije mogle brže da putuju iz jednog dela mozga u drugi. Mausli ističe da je ovo jedina faza u kojoj neuralna efikasnost,dobro povezani, kratki putevi između moždanih regiona,neprestano raste.
Odraslo doba (32 – 66 godina),najduža faza
Baš oko 32. godine dešava se ono što naučnici nazivaju “najjačom topološkom prekretnicom” u čitavom životu. Tada beležimo najveću promenu pravca u povezanosti mozga i najveći ukupni pomak u putanji razvoja, u poređenju sa svim ostalim prekretnicama, objašnjava Mausli. Posle toga mozak ulazi u dugu fazu relativne stabilnosti – adulthood, faza koja traje preko tri decenije, najduža je od svih pet era.
Važno je naglasiti: puberet ima jasan biološki početak, ali kraj adolescencije je mnogo teže naučno odrediti ,na osnovu čiste neuronske arhitekture, promene tipične za adolescenciju završavaju se tek u ranim tridesetim.
Rana starost (66 – 83 godine)
Treća prekretnica, oko 66. godine, ne donosi dramatičan “pad”, već postepenu reorganizaciju moždanih mreža, povezanu sa starenjem i povećanim rizikom od stanja poput hipertenzije koja mogu uticati na mozak. Mausli dodaje da podaci ukazuju da se postepena reorganizacija mreža kulminira sredinom šezdesetih, verovatno usled starenja i dodatno smanjene povezanosti, dok belo moždano tkivo počinje da degeneriše.
U ovoj fazi mreže postaju sve više lokalno klasterizovane – regioni komuniciraju efikasno unutar uskih grupa, ali teže preko celog sistema.
Kasna starost (od 83. godine)
Poslednja faza donosi najizraženiji pad povezanosti. Mausli to slikovito upoređuje sa mrežom autobuskih linija: neke linije prestaju da saobraćaju, pa putovanja koja su nekad zahtevala samo jednu direktnu vezu, sada zahtevaju više presedanja. Ona dodaje da se ova starosna granica poklapa i sa povećanom pojavom demencije i hipertenzije.
Šta ovo zapravo znači za nas
Bitno je razjasniti jednu stvar – ovo ne znači da je neko sa 31 godinom, u bilo kom praktičnom smislu, tinejdžer. Reč je o suptilnim, širokim obrascima u povezivanju moždanih regiona, merenim isključivo strukturno, a ne o ponašanju, zrelosti ili svakodnevnom funkcionisanju. Studija takođe meri strukturnu organizaciju veza, a ne kognitivne sposobnosti – mnogi ljudi zadržavaju odličnu kognitivnu funkciju daleko posle 66. godine.
Zanimljivo je i da ova zapažanja ne poništavaju ranija saznanja o prefrontalnom korteksu – delu mozga zaduženom za planiranje i kontrolu impulse,koji strukturno sazreva sredinom dvadesetih godina, kao što se ranije i mislilo. Ono što je novo jeste da se, gledano na nivou čitave mreže, promene nastavljaju i posle toga.
Zašto je ovo bitno
Mausli i koautori veruju da razumevanje ovih faza može imati praktičnu vrednost: moglo bi pomoći da razumemo zašto se određeni mozgovi drugačije razvijaju u ključnim trenucima života,bilo da je reč o teškoćama u učenju u detinjstvu ili demenciji u kasnijim godinama. Sama Mausli naglašava: “Ovo je prva studija koja identifikuje glavne faze moždane povezanosti tokom čitavog ljudskog života.”
Društveno, punoletstvo i “odraslost” za većinu ljudi počinju mnogo pre nego što mozak, strukturno gledano, uđe u svoju sledeću veliku fazu. Možda je poruka ove studije upravo to – biologija i društvo idu svojim tempom, i ne moraju uvek da se poklapaju.
Komentari (0)