Da li je neko mogao da spase Mrdakovića? Ovih 10 činjenica o samoubistvu svi treba da znamo

Ako vam se na prvi pogled čini da je s nekim sve u redu, to ne znači i da ste u pravu

Foto/Printscreen/YouTube

Sportski svet i javnost u Srbiji danas je potresla vest da je Miljan Mrdaković, bivši fudbaler Partizana, OFK Beograda i reprezentativac Srbije sam sebi oduzeo život.

Samoubistva su, nažalost, drugi najčešći razlog smrti ljudi između 10 i 34 godine. Mnogi ljudi koji se bore sa suicidnim mislima osećaju se napušteno, samo, i ne mogu da se izbore sa depresijom. Ako vam se na prvi pogled čini da je s nekim sve u redu, to ne znači i da ste u pravu.

“Kada neko pati od mračnih misli i ideja – razgovor je jedan od najboljih načina da mu pomognete. Deljenje emocija, raspitivanje o psihičkom stanju osobe s kojom pričate, pružanje podrške i briga, sve to može da pomogne osobi koja se nalazi na ivici”, objašnjava Kara Lis, psihoterapeut iz Njujorka.

Predstavljamo vam načine na koje možete da prepoznate i pomognete osobu koja ima suicidne misli:

Samoubistvo može biti impulsivni čin

Intervjui sa neuspelim samoubicama pokazali su da je skoro 90% njih zažalilo sopstvenu odluku čim ju je napravilo. U studiji koja je obuhvatila 515 ljudi koji su skočili sa mosta, i preživeli, skoro svi su izjavili da im je prva misao koja im je prošla kroz glavu u kobnom momentu bila “Nije trebalo ovo da uradim”.

“Prečesto sam čin bude rezultat hira, ne deo nekog većeg plana”, objašnjava Rafi Bilek, terapeut iz Baltimora.

Samoubistvo ne izazivaju raskidi ili slične životne situacije

Ljudi često greše kada misle da mogu da odrede tačan momenat koji je osobu naterao na najgoru odluku. Suicid se češće vezuje za psihičke bolesti i višegodišnje traume. Psihički bol izazvan nekim događajem može biti deo celokupnog problema, ali na kraju samo to i predstavlja – deo. Uvek treba sagledati celu sliku.

Foto/Pixabay.com/SamWilliamsPhoto

Ljudi se češće odlučuju na suicid u momentima kada im popusti depresija

Napad depresije najčešći je okidač pri samoubistvima, ali veliki broj slučajeva pokazuje da postoje i oni koji se na to odluče u momentima kada im popusti loš osećaj. Ponekad početna faza psihoterapije, koja sa sobom donosi emotivne turbulencije, ume da bude glavni krivac za nemilo delo.

Preterana upotreba psihoaktivnih supstanci može biti jasan znak za brigu

Jaka depresija može izazvati agoniju na svakodnevnom nivou – zato nije čudo kada se ljudi odlučuju da od nje pobegnu na svaki mogući način. Neki svoje “rešenje” nađu u alkoholu ili psihoaktivnim supstancama, koji, naravno, samo pogoršavaju situaciju. Istraživanje sprovedeno u Americi pokazalo je da čak i zavisnost od nikotina može biti jasni pokazatelj problema.

Foto/Pixabay.com/HASTYWORDS

Rizično i nepromišljeno ponašanje

Ako primemtite da se neko u vašoj blizini iznebuha ponaša potpuno nepromišljeno – obratite pažnju na tu osobu. Iz potpuno nebrige prema sebi, ili želje da se samopovrede, neki slučajevi odlučuju se na rizične radnje (poput brze vožnje kola, izazivanja tuča ili kršenja zakona). S druge strane, ljudi se ponekad na ovu vrstu ponašanja odlučuju kako bi se “osetili živima” i kontrirali osećaju depresije.

Samoubistvo ne bira – svi su ugroženi

Važno je znati znakove i obraćati pažnju na ponašanje najbližih osoba – ali, ponekad jednostavno jasnih znakova nema. Svi su potencijalne žrtve i bilo kakva promena u ponašanju može se smatrati markerom.

Foto/Pixabay.com/jwvein

Samoubistvo ne diskriminiše

Ne postoji grupa, rasa, starosna dob, pol ili bilo koja druga odrednica po kojoj se može klasifikovati žrtva suicida. Niko nije imun.

Ne čine sve “crne misli” osobu sklonom samoubistvu

Veliki broj psihičkih poremećaja može igrati ulogu u stvaranju samoubilačkih ideja kod osobe. Samo kada se dotaknu korena svih tih problema – ljudi mogu početi put isceljenja.

“Osoba sa teškim psihičkim poremećajima možda doživljava halucinacije tokom kojih se stvara ideja o oduzimanju sopstvenog života. Takve misli nisu nužno suicidne, s njima se moramo boriti na drugi način, medicinskim tretmanima”, ističe Kara Lis

Nemojte sebi prebacivati ako niste mogli da rastumačite znakove

Kako smo već rekli – teško je prepoznati ljude koji imaju suicidne misli. Većina često depresiju stavlja u “kalup” bolesti modernog doba, te je i ne shvata dovoljno ozbiljno. Baš iz tih razloga, stvaranja stereotipa i smanjene svesti o ovom problemu, često nismo dovoljno “stručni” da prepoznamo osobu koja pati. S druge strane, ne postoji neonski znak koji će nas uputiti u pravom smeru.

Foto/Pixabay.com/useche70

Nije neobično osećati bes i biti ljuti na žrtvu

Suočavanje sa samoubistvom nikako ne može biti lako – iscrpljenost, bol, strah – to su osećanja koja nadvladaju sve koji su upleteni. Važno je sebi “dati oduška” i ne gomilati te negativne emocije.

“Možda ćete se osećati bespomoćno, iznevereno, tužno, ili ćete pomisliti kako je dotična osoba sebična. To nije nenormalno niti nemoralno – moguće je osećati ljubav i bes u isto vreme”, objašnjava Erik Pernell, psihijatar Univerziteta Juta. Takođe, važno je da uvek “jednim okom” gledate i u sebe, jer takve sitacije umeju da emotivno iscrpe čoveka i izazovu osećaj depresije.

Izvor: Objektiv.rs

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar