Prema najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu Lanset, oko 1,2 milijarde ljudi u svetu imalo je neki oblik mentalnog poremećaja u 2023. godini, što predstavlja porast od 95,5 odsto u odnosu na 1990. godinu, prenosi CNN.
Istraživanje pokazuje da su anksioznost i depresija najčešći mentalni poremećaji, uz najveći zabeležen porast u poslednjim decenijama. Na trećem mestu nalaze se poremećaji ličnosti koji nisu povezani sa drugim mentalnim oboljenjima ili zloupotrebom supstanci.
Studija je obuhvatila 204 zemlje i 12 kategorija mentalnih poremećaja, a autori upozoravaju da globalni trend ukazuje na pogoršanje mentalnog zdravlja u svetu.
Glavni autor istraživanja, Demijan Santomauro, naveo je da su ga razmere problema „istinski šokirale“, uz ocenu da je reč o više međusobno povezanih faktora koje je teško razdvojiti.
On je dodao da je za rešavanje ovih problema neophodan globalni i koordinisan pristup.
U okviru istraživanja analizirani su i bipolarni poremećaj, šizofrenija, poremećaji iz spektra autizma, poremećaj pažnje i hiperaktivnosti, anoreksija, bulimija, distimija i poremećaji ponašanja.
Rezultati pokazuju porast svih 12 analiziranih vrsta poremećaja, pri čemu je broj slučajeva anksioznosti povećan za 158 odsto, a depresije za 131 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Najređe dijagnostikovani bili su anoreksija, bulimija i šizofrenija, iako ni oni nisu retki u globalnim razmerama.
Većina mentalnih poremećaja češće je registrovana kod žena, dok su autizam, poremećaji ponašanja, poremećaji ličnosti i određeni oblici intelektualnih teškoća češći kod muškaraca.
Autori studije navode da je pandemija kovida 19 dodatno uticala na trendove, pri čemu su depresija i anksioznost ostale na povišenim nivoima i nakon završetka najintenzivnije faze krize.
Pre pandemije već je postojao uzlazni trend, ali je tokom i nakon krize depresija dodatno porasla i nije se vratila na ranije nivoe, dok je anksioznost dostigla vrhunac i ostala visoka do 2023. godine.
U studiji se ukazuje i na problem nedovoljnog prijavljivanja mentalnih poremećaja, što otežava precizno određivanje globalnih brojki.
Stručnjak za mentalno zdravlje Pol Bolton sa Univerziteta Džons Hopkins ocenio je da tačni podaci nisu u potpunosti poznati, ali da su procene iz studije među najpreciznijima dostupnim.
Istraživanje je deo globalne studije opterećenja bolestima (GBD), koju vodi Institut za metriku i evaluaciju zdravlja Univerziteta u Vašingtonu, a finansira Fondacija Gejts.
Stručnjaci ističu da na porast mentalnih poremećaja utiču brojni faktori, uključujući i smanjenje stigme, što je dovelo do toga da se više ljudi javlja za pomoć.
Psihijatar Robert Trestman naveo je da se danas ljudi lakše obraćaju stručnjacima nego ranije, kada su probleme često trpeli u tišini.
Stručnjaci preporučuju pravovremeno obraćanje profesionalcima, kao i promene životnih navika, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, san, društvene odnose i balans između posla i privatnog života.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)