Analiza istraživača Evropske komisije pokazala je da bi plan prema kojem bi se zabranili i najmanji tragovi pojedinih pesticida koji su u Evropskoj uniji zabranjeni zbog rizika po zdravlje i životnu sredinu mogao da dovede do smanjenja uvoza poljoprivrednih proizvoda i značajnog rasta cena.
U najnepovoljnijem, hipotetičkom scenariju, u kojem proizvođači iz zemalja van EU ne bi prilagodili proizvodnju novim pravilima, cena kafe mogla bi da poraste za 332 odsto, dok bi citrusi poskupeli za 82 odsto, pokazala je analiza Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije.
U tom scenariju uvoz poljoprivrednih proizvoda u EU smanjio bi se za 41 odsto, dok bi stočari bili suočeni i sa većim troškovima hrane za životinje, piše Politico.
Čak i u realističnijim scenarijima, u kojima bi proizvođači iz trećih zemalja u različitoj meri prilagodili proizvodnju novim pravilima, očekuje se rast potrošačkih cena i smanjenje uvoza. Istovremeno, domaća proizvodnja u EU mogla bi da poraste, ali bi njen obim zavisio od spremnosti proizvođača da se prilagode.
Brisel pred političkim izborom
Nalazi istraživanja ukazuju na težak izbor pred Evropskom unijom – kako istovremeno umiriti evropske poljoprivrednike koji zahtevaju jednake uslove konkurencije i izbeći dodatno opterećenje potrošača višim cenama hrane.
Predložena zabrana ostataka pesticida deo je paketa za pojednostavljenje pravila o bezbednosti hrane i hrane za životinje. Među evropskim poljoprivrednicima ima značajnu podršku, jer smatraju da proizvođači iz drugih delova sveta ne bi trebalo da imaju prednost ukoliko koriste supstance čija je upotreba u EU zabranjena.
Mera je, između ostalog, zamišljena i kao odgovor na nezadovoljstvo evropskih farmera trgovinskim sporazumom sa blokom Merkosur, koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.
Kako bi se sprečilo da na voću i povrću ostanu bilo kakvi tragovi pojedinih pesticida, proizvođači bi praktično morali potpuno da prestanu da koriste te supstance.
Proizvođači upozoravaju na trgovinske posledice
Kritičari predloga tvrde da bi takva mera mogla da bude u suprotnosti sa međunarodnim trgovinskim pravilima, jer bi EU svoje standarde praktično nametala proizvođačima iz drugih zemalja. Takav pristup poznat je kao princip „ogledala“, odnosno mirror clause.
Brojne međunarodne organizacije proizvođača smatraju da predložena zabrana ide dalje od postojećih zdravstvenih standarda i da uvodi jedinstvena pravila bez dovoljno uvažavanja različitih klimatskih uslova, štetočina i načina proizvodnje širom sveta.
– Izbor je između bobičastog voća koje je dostupno tokom cele godine, zdravo je, bezbedno i pristupačne cene, i ograničene proizvodnje po visokoj ceni – rekao je Amin Benani, predsednik Marokanskog udruženja proizvođača crvenog voća.
On je ocenio da ono što Brisel naziva „usklađivanjem standarda“ u praksi predstavlja trgovinsku barijeru. Benani je takođe naveo da njegovo udruženje nije bilo konsultovano, iako bi propisi mogli da utiču na oko 250.000 ljudi koji rade u tom sektoru u Maroku.
Slične primedbe stigle su i iz drugih delova sveta. Udruženja proizvođača voća iz Južne Afrike upozorila su na značaj izvoza grožđa za egzistenciju hiljada ljudi, dok su zabrinutost izrazili i predstavnici sektora žitarica i mahunarki u Kanadi, proizvođači dinja iz Hondurasa, brazilski stočari i poljoprivrednici, kao i proizvođači badema iz Kalifornije.
Evropska komisija želi da spreči ulazak zabranjenih supstanci
Evropska komisija navodi da je cilj mere da se spreči da najopasnije supstance, čija je upotreba u EU zabranjena, ponovo uđu na evropsko tržište putem uvoza.
Plan predviđa spuštanje maksimalno dozvoljenih ostataka tih pesticida na takozvani tehnički nulti nivo.
Komisija i međunarodni proizvođači saglasni su da su postojeće granice ostataka pesticida već određene tako da obezbeđuju bezbedan nivo konzumiranja i štite zdravlje ljudi.
Međutim, kritičari tvrde da Brisel želi da ode znatno dalje od postojećih zdravstvenih garancija i zabrani čak i tragove supstanci koje su u EU zabranjene zbog šireg uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
– Veoma visoki evropski standardi bezbednosti moraju biti adekvatno kontrolisani – rekla je Elizabet Verner, generalna direktorka Direktorata Evropske komisije za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Dodatnu neizvesnost proizvođačima predstavlja činjenica da Komisija još nije precizirala koji će pesticidi biti obuhvaćeni merom.
Analiza Zajedničkog istraživačkog centra identifikovala je 18 aktivnih supstanci koje bi mogle da budu predmet zabrane ostataka. Njihova upotreba mogla bi da utiče na 235 vrsta proizvoda iz 86 zemalja.
Portparolka Evropske komisije Eva Hrnčirova navela je da će odluke biti donošene od slučaja do slučaja, na osnovu procena uticaja.
Ona nije direktno odgovorila na pitanja o mogućem rastu cena i smanjenju dostupnosti proizvoda, ali je istakla da će se prilikom donošenja odluka voditi računa o značaju očuvanja bezbednosti hrane u EU, kao i o mogućim međunarodnim posledicama.
Nekoliko zemalja već osporava meru
Evropska unija već ima razlog da računa na međunarodne posledice predloženih pravila. Australija, Kanada, Paragvaj i Sjedinjene Američke Države osporile su ovu meru pred Svetskom trgovinskom organizacijom.
Međunarodno udruženje za sveže proizvode smatra da postojeći globalni standardi bezbednosti hrane već pružaju zaštitu potrošačima, istovremeno omogućavajući nesmetanu trgovinu.
Sa druge strane, pojedine članice EU podržavaju princip ogledala kao način da se obezbede ravnopravniji uslovi za evropske poljoprivrednike. Oni strahuju da trgovinski sporazumi poput onog sa Merkosurom omogućavaju uvoz proizvoda iz zemalja u kojima proizvođači ne moraju da poštuju ista ograničenja kao njihovi evropski konkurenti.
Francuska je posebno glasna u podršci takvom pristupu. Ta zemlja je ranije ove godine uvela nacionalnu zabranu za proizvode koji sadrže ostatke pojedinih pesticida čija je upotreba zabranjena u EU, što je ograničilo uvoz određenih vrsta krompira i avokada.
Pred Evropskom komisijom tako ostaje težak zadatak – da pronađe ravnotežu između zaštite evropskih poljoprivrednika, visokih standarda bezbednosti hrane i izbegavanja dodatnog rasta cena za potrošače.
Komentari (0)