Evropa se suočava sa ubrzanim starenjem stanovništva koje bi moglo ozbiljno da ugrozi dugoročni privredni rast i održivost penzionih sistema, pošto je medijalna starost stanovništva EU u 2025. dostigla 44,9 godina, što je za 2,1 godinu više nego 2015.
Evropa se suočava sa ubrzanim starenjem stanovništva koje bi moglo ozbiljno da ugrozi dugoročni privredni rast i održivost penzionih sistema, pošto je medijalna starost stanovništva EU u 2025. dostigla 44,9 godina, što je za 2,1 godinu više nego 2015.
Bez imigracije, procene pokazuju da bi Evropska unija do 2100. mogla da izgubi čak trećinu stanovništva, dok bi do 2050. broj radnika mogao da se smanjuje za oko milion ljudi godišnje, navodi se u studiji koju je danas preneo Institut za ekonomska istraživanja Ifo iz Minhena.
Manji broj zaposlenih znači sporiji privredni rast upravo u trenutku kada troškovi za penzije i zdravstvenu zaštitu nastavljaju da rastu.
Zbog toga ekonomisti smatraju da će mnoge evropske zemlje morati da sprovedu reforme penzionih sistema, pre svega postepenim povećanjem starosne granice za odlazak u penziju.
Pored toga, naglašava se značaj finansijske pismenosti i razvoja privatne štednje za penziju kako bi se smanjio pritisak na državne budžete.
Prema odvojenoj studiji istraživačkog centra Ekonpol Jurop, zasnovanoj na podacima iz Francuske, jedan evro javne podrške mladim odraslim osobama donosi približno tri puta veću društvenu korist nego jedan evro potrošen na starije radno sposobne građane.
Razlog je što ulaganja u obrazovanje i osamostaljivanje mladih povećavaju njihove buduće zarade i poreske prihode, pa se deo tih troškova kasnije praktično “vraća” državi.
Kako stariji građani čine sve veći deo biračkog tela, a izlaznost mladih opada, raste rizik da će javne politike sve više favorizovati interese starijih generacija, upozoravaju eksperti.
Komentari (0)