Mnogi vlasnici pasa primetili su zanimljiv obrazac ,energični ljudi često imaju jednako živahne pse, dok se uz mirnije vlasnike neretko nalaze opušteni i staloženi ljubimci. Iako se dugo smatralo da je reč o slučajnosti ili subjektivnom utisku, naučna istraživanja pokazuju da između čoveka i njegovog psa, zaista postoji snažna povezanost koja može uticati na ponašanje i razvoj ličnosti životinje.
Jedno od najvećih istraživanja na ovu temu, sproveli su naučnici sa Univerziteta Mičigen Stejt, koji su analizirali podatke više od 1.600 pasa iz oko 50 različitih rasa. U studiji su učestvovali psi različitog uzrasta, od svega nekoliko nedelja do 15 godina, dok su vlasnici odgovarali na pitanja o sopstvenoj ličnosti, ponašanju svojih pasa i kvalitetu međusobnog odnosa. Rezultati su pokazali da ličnost psa nije nepromenljiva, već da se tokom života može razvijati pod uticajem iskustava, treninga, svakodnevnih navika i odnosa sa vlasnikom.
Ličnost psa nije unapred određena
Istraživači ističu da psi, baš kao i ljudi, prolaze kroz promene kako stare. Redovna obuka, fizička aktivnost, vreme provedeno u igri i kvalitet socijalizacije mogu značajno doprineti razvoju poželjnih osobina. Naučnici su uočili da psi koji pohađaju škole poslušnosti ili su redovno izloženi pozitivnim iskustvima, često pokazuju veću spremnost za saradnju, bolju prilagodljivost i stabilnije ponašanje.
Istovremeno, određene osobine vlasnika, mogu biti povezane sa karakteristikama njihovih pasa. Ekstrovertniji ljudi češće opisuju svoje pse kao aktivne i razigrane, dok vlasnici skloniji negativnim emocijama, češće prijavljuju da su njihovi psi plašljiviji ili osetljiviji. To, međutim, ne znači da vlasnici direktno prenose svoju ličnost na ljubimce, već da zajednički način života i svakodnevne interakcije mogu doprineti razvoju određenih obrazaca ponašanja.
Psi osećaju i stres svojih vlasnika
Dodatna istraživanja donela su još zanimljivije rezultate. Naučnici su otkrili da se dugoročni nivoi hormona stresa, kortizola, kod pasa mogu uskladiti sa nivoima njihovih vlasnika. Analizom uzoraka dlake kod ljudi i pasa utvrđeno je da hronični stres jedne strane često prati i druga, što ukazuje na veoma snažnu emocionalnu povezanost između čoveka i njegovog ljubimca. Posebno je zanimljivo da fizička aktivnost psa nije imala presudan uticaj na ove rezultate, već su važniju ulogu imali odnos između vlasnika i psa, kao i pojedine osobine ličnosti vlasnika.
Genetika i izbor psa i dalje imaju veliku ulogu
Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi bilo pogrešno zaključiti kako psi jednostavno kopiraju svoje vlasnike. Na njihovo ponašanje snažno utiču nasleđe, rasa, uzrast, iskustva iz najranijeg perioda života i način socijalizacije. Pored toga, mnogi ljudi nesvesno biraju pse čiji temperament već odgovara njihovom načinu života. Aktivne osobe često se odlučuju za energične rase, kojima je potrebno mnogo kretanja, dok mirniji ljudi radije biraju pse koji su prirodno staloženiji.
Upravo zbog toga naučnici smatraju da se ličnost psa razvija kroz složenu kombinaciju urođenih osobina, životnog okruženja i svakodnevnog odnosa sa čovekom.
Zajednički život oblikuje i čoveka i psa
Stručnjaci zaključuju da odnos između psa i vlasnika predstavlja dvosmeran proces u kojem obe strane utiču jedna na drugu. Dosledan trening, stabilna rutina, dovoljno fizičke aktivnosti, mentalna stimulacija i kvalitetno vreme provedeno zajedno mogu doprineti razvoju samopouzdanog, uravnoteženog i zadovoljnog psa.
Zbog toga nije iznenađujuće što mnogi ljubimci vremenom počinju da odražavaju ritam života svojih vlasnika. Bilo da je pas razigran, druželjubiv, oprezan, tvrdoglav ili uvek spreman za novu avanturu, deo njegove ličnosti nastaje upravo kroz svakodnevni život koji deli sa čovekom.
Komentari (0)