Vlasnici pasa gotovo svakodnevno se suočavaju sa scenom koja im teško pada: ljubimac zastane u šetnji da pojede grumen zemlje, žvaće travu ili, u najgorem slučaju, pojede izmet — svoj ili tuđi. Iako deluje bizarno, ovakvo ponašanje ima jasno medicinsko ime i niz mogućih uzroka koje veterinari prepoznaju već decenijama.
Pika — poremećaj sa mnogo lica
Stručni termin za konzumiranje nehranljivih materija poput zemlje, kamenja, tkanine ili papira jeste pika. Naziv potiče od latinske reči za svraku, pticu poznatu po tome što jede gotovo sve. Kada pas namerno jede zemlju, blato ili prašinu, ta specifična forma pike naziva se geofagija.
Nutritivni nedostaci, poremećaji elektrolita i gladovanje, mogu dovesti do pike i koprofagije, iako nemaju sve životinje sa ovim ponašanjem i osnovno medicinsko stanje. Nedostatak cinka i gvožđa posebno se dovodi u vezu sa ovakvim ponašanjem kod pasa. Anemija i različita medicinska stanja mogu sprečiti psa da apsorbuje hranljive materije iz hrane, što ga često navodi da jede zemlju, glinu i prašinu.
Uzroci, međutim, nisu uvek fiziološki. Psi sa separacionom anksioznošću često žvaću i gutaju predmete kada vlasnika nema u blizini, dok psi visoke energije koji ne dobijaju dovoljno vežbe ili mentalne stimulacije, često biraju da gutaju nejestive predmete. Zanimljivo je da je pika povezana i sa bolom,jedna studija iz 2020. godine opisala je slučaj retrivera koji je uporno jeo kamenje, a ponašanje je nestalo tek nakon što je bol u kuku stavljen pod kontrolu.
Zašto psi jedu travu
Psi žvaću travu iz više razloga — da bi uneli više vlakana u digestivni trakt, da bi ublažili dosadu, ili jednostavno zato što u tome uživaju. Ukoliko je pas inače zdrav, jedenje trave se generalno smatra bezbednim, pod uslovom da trava nije tretirana hemikalijama.
Koprofagija — jedenje izmeta
Jedenje sopstvenog ili tuđeg izmeta, poznato kao koprofagija, ima poseban evolutivni kontekst. Psi su evoluirali kao strvinari i moguće je da su izmet konzumirali kao strategiju preživljavanja, pa je njihov odnos prema fecesu potpuno suprotan ljudskom. Kod štenaca je jedenje izmeta normalno i prirodno ponašanje,stručnjaci veruju da štenci na taj način zadovoljavaju nutritivne potrebe i uspostavljaju zdravu crevnu floru, a mnogi štenci to ponašanje vremenom prerastu.
Kod odraslih pasa slika je složenija. Jedenje sopstvenog izmeta generalno se smatra bezopasnim, dok jedenje izmeta drugih pasa ili životinja, predstavlja razlog za brigu, jer se paraziti, virusi i toksini mogu preneti putem fecesa. Ukoliko odrastao pas iznenada počne da jede sopstveni izmet, to može ukazivati na nutritivni disbalans, pa veterinari preporučuju pregled i analizu krvi radi utvrđivanja uzroka.
Da li ananas, spanać i probiotici zaista pomažu?
Ovo je jedan od najraširenijih mitova u svetu vlasnika pasa, i nauka na njega daje jasan odgovor.
Ananas: Teorija se zasniva na bromelainu, enzimu koji razlaže proteine, a ideja je da on čini izmet neprijatnog ukusa kako bi psi prestali da ga jedu — međutim, ne postoje naučni dokazi da ovo zaista funkcioniše. Sam ananas, u malim količinama, nije štetan za pse, ali kao “lek” protiv jedenja izmeta nema potvrđenu efikasnost.
Spanać i zeleno povrće: Dodavanje povrća bogatog vlaknima poput spanaća, kelja, boranije ili brokolija u ishranu, ponekad se preporučuje, jer povećan unos vlakana može učiniti izmet manje privlačnim za jedenje — ali ni ovo nije čvrsto naučno dokazano rešenje, već pre pomoćna mera u sklopu šire promene ishrane.
Probiotici i suplementi: Kada je uzrok pike ili koprofagije stvarni nutritivni deficit, rešenje ne leži u samostalnom eksperimentisanju kod kuće. Ukoliko je kod ljubimca dijagnostikovan poremećaj apsorpcije ili nedostatak vitamina B, veterinar može preporučiti terapiju B-kompleksom putem injekcija — što je odluka koju treba doneti isključivo uz stručni nadzor.
Šta stvarno pomaže
Stručnjaci se slažu da nema univerzalnog “kućnog leka” i da je pristup problemu uvek dvostruk. Nutritivno uslovljena pika često se povlači uz poboljšanje ishrane, dok se pika izazvana ponašanjem može značajno smanjiti kroz obogaćivanje okruženja i trening.
Zbog toga je prvi korak uvek veterinarski pregled, a ne samostalno uvođenje ananasa ili povrća u ishranu. Opstrukcija creva usled gutanja predmeta jedan je od najčešćih veterinarskih hitnih slučajeva i često zahteva hirušku intervenciju, pa se pika nikada ne sme tretirati kao bezazlena čudna navika.
Komentari (0)