Naučnici su u jednom od najslabije istraženih delova Atlantskog okeana otkrili dva nova hidrotermalna polja i zabeležili životinje koje do sada nikada nisu bile snimljene u svom prirodnom okruženju, saopštio je Institut za istraživanje okeana Šmit.
Istraživanje je sprovedeno u oblasti Doldrums Megatransform and Fracture Zone, udaljenom i tektonski aktivnom delu okeanskog dna koji preseca Srednjoatlantski greben, najduži planinski lanac na Zemlji. Ovo područje nalazi se severno od ekvatora, oko 1.300 kilometara od severoistočne obale Brazila.
Ekspediciju je predvodio morski naučnik Aron Mikalef iz Akvarijuma zaliva Monterej u Kaliforniji. Tim je radio sa istraživačkog broda „Falkor (too)“, koristeći daljinski upravljano podvodno vozilo „SuBastian“ i autonomno podvodno vozilo „The Childlike Empress“, piše Science Alert.
For the “Awesomely Peculiar Hall of Fame” — extremely rare sighting of a barreleye fish & first footage of this species, Winteria telescopa, alive in situ. Filmed during the #Doldrums expedition at 710 m. Read more about tubular eyes & a light organ here: https://t.co/oqf0OT4mlr pic.twitter.com/wmIKhJ3SoX
— Schmidt Ocean (@SchmidtOcean) June 29, 2026
Otkrivena dva nova hidrotermalna sistema
Tokom istraživanja naučnici su pronašli dva do sada nepoznata hidrotermalna polja na dubini od gotovo 4.000 metara. Reč je o mestima na kojima toplota i hemijska jedinjenja iz unutrašnjosti Zemlje izlaze na okeansko dno, stvarajući uslove za razvoj života bez prisustva Sunčeve svetlosti.
Jedno od novootkrivenih polja posebno se izdvaja po veličini. Sastoji se od 23 hidrotermalna izvora, od kojih 13 ima aktivne „crne dimnjake“, strukture iz kojih izbija vrela tečnost bogata mineralima.
– Ovo otkriće pokazuje koliko je istraživanje okeana i dalje važno. Čak i u Atlantskom okeanu, gde se granice tektonskih ploča proučavaju decenijama, još postoje mesta na kojima prvi detaljni uvid može da donese potpuno nova saznanja. Ova ekspedicija potvrđuje da je naša planeta i dalje dinamična i puna iznenađenja, čak i u najudaljenijim delovima okeana – rekao je Aron Mikalef.
Značajno i za potragu za životom van Zemlje
Oba hidrotermalna polja povezana su sa retkim geološkim procesom poznatim kao serpentinizacija. Tokom tog procesa morska voda reaguje sa mineralima u stenama, pri čemu nastaju vodonik i druga hemijska jedinjenja koja predstavljaju izvor energije za mikroorganizme u dubokom moru.
Ovakvi sistemi izuzetno su retki, a jedan od najpoznatijih primera je hidrotermalno polje „Izgubljeni grad“ na Srednjoatlantskom grebenu. Naučnici smatraju da njihovo proučavanje može pomoći u razumevanju nastanka života na Zemlji, ali i u potrazi za mogućim životom na ledenim okeanskim mesecima poput Evrope i Enkelada.
– Serpentinizacija stvara toplotu i hemijsku energiju koja omogućava razvoj života u dubokom okeanu bez Sunčeve svetlosti. Bolje razumevanje ovih sistema moglo bi da pruži važne tragove u potrazi za životom na drugim planetama – izjavila je izvršna direktorka Instituta za istraživanje okeana Šmit, Džjotika Virmani.
Prvi snimci retkih dubokomorskih životinja
Ekspedicija je donela i značajna otkrića kada je reč o dubokomorskom životu.
Naučnici su prvi put u prirodnom staništu snimili ribu vrste Winteria telescopa, poznatu po providnoj glavi i cevastim očima. Primerak je zabeležen na dubini od 710 metara. Ova vrsta do sada je bila gotovo nemoguća za proučavanje, jer se njena providna glava deformiše prilikom izvlačenja iz dubine.
Na dubini od 3.634 metra istraživači su dva puta uočili i veliku dubokomorsku lignju iz roda Magnapinna, jednu od najneobičnijih životinja okeana, prepoznatljivu po izuzetno dugim i tankim kracima.
– Svaki uzorak, svaka fotografija i svako novo otkriće približavaju nas boljem razumevanju skrivenih delova naše planete – rekla je morska naučnica Paula Zapata Ramirez sa Univerziteta Pontifikalna Bolivarijana u Kolumbiji.
Detaljni naučni radovi o rezultatima ekspedicije biće objavljeni nakon završetka analiza prikupljenih uzoraka i podataka.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)