Da li ste nekada primetili da vas neposredno pred kišu zaboli glava, uhvati vrtoglavica ili se jednostavno osećate iscrpljeno i razdražljivo?
Mnogi ljudi tvrde da mogu da “osete” promenu vremena i pre nego što stignu oblaci ili oluja. Iako je dugo postojala dilema da li je reč o stvarnom fenomenu ili samo subjektivnom osećaju, danas se zna da meteoropatija zaista postoji.
Nauka još nije razjasnila sve njene uzroke, ali je otkrila da promene u atmosferi mogu da utiču na organizam osetljivih osoba.
Šta je zapravo meteoropatija?
Meteoropatija je fenomen koji pogađa veliki broj ljudi širom sveta i manifestuje se kroz različite fizičke i psihičke simptome povezane sa klimatskim promenama i promenama u atmosferi.
Sam naziv potiče od dve grčke reči – “meteo”, što znači klima, i “pathos”, što označava patnju ili bolest.
U praksi, meteoropatija opisuje niz fizičkih i psihičkih poremećaja koji se javljaju u vezi sa promenama vremenskih prilika.
Nije bolest, ali je stvaran fenomen
Iako sam naziv može da navede na pomisao da je reč o bolesti, biti meteoropata ne predstavlja patološko stanje.
Ipak, za ovaj fenomen postoji racionalno objašnjenje koje se zasniva na naučnim dokazima.
Kada dođe do promena u atmosferi, menjaju se pritisak i temperatura vazduha. Takve promene mogu da se odraze na Zemlju, ali i na ljudski organizam, naročito kod osoba koje su posebno osetljive.
Promene ove vrste mogu da utiču na unutrašnju ravnotežu organizma i izazovu različite tegobe.
Zašto neki ljudi promenu vremena osećaju jače od drugih?
Slična situacija može da se primeti i prilikom boravka na velikim nadmorskim visinama. Kada se popnemo u planine, atmosferski pritisak se značajno menja, jer je količina vazduha iznad nas manja nego na nivou mora. Kod određenog broja ljudi upravo to može da izazove različite tegobe.
Kod promene vremena razlike u pritisku nisu toliko izražene, ali ljudsko telo može da bude veoma osetljivo. Zbog toga organizam može da šalje određene signale čak i pre nego što stigne oluja, što kod nekih ljudi može da izazove razdražljivost, glavobolju, vrtoglavicu ili neobjašnjiv osećaj nelagodnosti.
Ne reaguju svi ljudi isto
Važno je naglasiti da nisu svi podjednako osetljivi na klimatske promene.
Godine, prisustvo određenih oboljenja, ali i genetska predispozicija mogu da utiču na to da pojedine osobe budu znatno osetljivije na promene vremena.
Pored toga, i sama percepcija bola i drugih simptoma razlikuje se od osobe do osobe, zbog čega nije moguće uspostaviti potpuno direktnu i univerzalnu vezu između meteoropatije i atmosferskih promena.
Nauka još traži sve odgovore
Iako mnogi mehanizmi koji stoje iza meteoropatije još nisu u potpunosti razjašnjeni, stručnjaci smatraju da je reč o stvarnom fenomenu koji pogađa veliki broj ljudi.
Ono što je za sada sigurno jeste da su ljudsko telo i um usko povezani sa okruženjem. Upravo zbog toga klimatske promene mogu da utiču na naše blagostanje na načine koje nauka tek nastavlja da istražuje.
Komentari (0)