Temperatura svetskih okeana u avgustu je dostigla rekordne vrednosti, a kako pokazuju najnoviji podaci, prosečna temperatura površine mora van polarnih regiona ovih dana je iznosila 21,1 stepen Celzijusa, prenosi danas Gardijan.
Kako se navodi, svetski okeani su u subotu bili topliji nego što je ikada ranije zabeleženo.
Ovakav porast temperature mora predstavlja jasan pokazatelj klimatske krize. Više od 90 odsto toplote koju zadržava ugljen-dioksid, nastao sagorevanjem fosilnih goriva, završava u okeanima.
Naučnici upozoravaju da topliji okeani pogoršavaju porast nivoa mora i ekstremne oluje koje ugrožavaju milijarde ljudi, kao i da podstiču pojavu toplotnih talasa u morima koji desetkuju morski svet i ugrožavaju egzistenciju stanovništva u priobalnim područjima.
Leto na severnoj hemisferi već su obeležili rekordni toplotni talasi, suše i šumski požari u Evropi i Severnoj Americi, kao i obilne padavine i tajfuni u Aziji, navodi list.
Nagli porast temperature okeana dodatno pojačava fenomen El Ninjo, koji se brzo razvija i za koji se predviđa da će biti najtopliji u poslednjih najmanje sto godina.
El Ninjo predstavlja prirodnu klimatsku varijaciju koja podiže globalnu temperaturu i menja vremenske obrasce, uz ozbiljne posledice širom sveta.
Novi El Ninjo je već uzrokovao slabe monsunske kiše u Indiji, velike šumske požare u Indoneziji i povećanu opasnost od požara u Australiji.
Novi rekord temperature okeana zabeležen u avgustu posebno je značajan jer su temperature mora na globalnom nivou obično najviše u martu i aprilu, nakon leta na južnoj hemisferi koja ima znatno veću površinu okeana od severne.
“Ovaj rekord je još jedan jasan signal da su okeani izloženi sve većem pritisku”, izjavila je Samanta Burdžes iz Službe Evropske unije za praćenje klimatskih promena Kopernikus (C3S), koja je objavila nove podatke.
Ona je ukazala da El Ninjo dodaje toplotu sistemu, ali to čini nadovezujući se na decenije zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima.
Zagrevanje okeana doprinosi porastu nivoa mora usled termičkog širenja vode, čime se povećava rizik od poplava za priobalne zajednice i nizijske ostrvske države, upozoravaju naučnici.
Više temperature okeana takođe pojačavaju ekstremne vremenske pojave, jer toplija mora prenose više energije i vodene pare u atmosferu, intenzivirajući padavine i oluje.
Veći deo ugljen-dioksida (CO2) koji zagreva planetu, a nastaje sagorevanjem fosilnih goriva i uništavanjem šuma, apsorbuju okeani, ali topliji okean je manje efikasan u apsorpciji.
Naučnici navode da to potencijalno slabi jedan od najvažnijih prirodnih mehanizama planete za ublažavanje globalnog zagrevanja.
“Potrebne su dve ključne mere kako bi se odgovorilo na ovo rekordno zagrevanje okeana”, rekao je direktor organizacije Campaign for Nature, Brajan O’Donel.
On je upozorio da emisije štetnih gasova iz fosilnih goriva moraju brzo da se smanje, kao i da je istovremeno od ključnog značaja da države zaštite morske i priobalne ekosisteme.
Šume algi, mangrove i močvare apsorbuju ugljenik, dok koralni grebeni pružaju zaštitu od oluja i služe kao stanište.
“Više od 190 vlada obavezalo se da će do 2030. godine zaštititi i očuvati najmanje 30 odsto površine planete, a sada je trenutak da se ta obaveza pretvori u efikasne i trajne mere očuvanja u praksi”, zaključio je O’Donel.
Komentari (0)