Da mentalno i fizičko zdravlje nisu odvojeni sistemi, potvrđuje sve veći broj naučnih istraživanja. Ono što osećamo svakodnevno, način na koji reagujemo na stres i koliko smo skloni zabrinutosti, može da utiče na organizam mnogo više nego što mislimo.
Nova studija naučnika sa londonskog Univerziteta “Queen Mary” pokazala je da određene osobine ličnosti i obrasci ponašanja mogu da budu povezani sa ranijim starenjem srca.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da nervoza, razdražljivost i anksioznost ne utiču samo na raspoloženje, već mogu da imaju veze i sa promenama u radu kardiovaskularnog sistema.
Analizirani podaci više od 36.000 ljudi
Tim istraživača sa Univerziteta “Queen Mary” analizirao je snimke srca čak 36.300 pacijenata.
Pored pregleda snimaka, učesnici su popunjavali upitnik o svom načinu života i osobinama koje se dovode u vezu sa takozvanim neurotičnim ponašanjem.
U istraživanju su analizirani faktori poput nervoze, lošeg raspoloženja, razdražljivosti i preterane zabrinutosti.
Na osnovu prikupljenih podataka, naučnici su pokušali da utvrde da li postoji veza između ovakvih osobina i promena na srcu.
Mrzovoljnost i anksioznost povezane sa promenama na srcu
Rezultati studije pokazali su da osobe koje su češće mrzovoljne imaju veću verovatnoću da razviju određene probleme sa srcem.
Istraživanje je povezalo anksioznost, razdražljivost i slične osobine sa ranim znacima starenja srca.
Naučnici su otkrili povezanost sa manjim srčanim komorama, slabije funkcionalnim komorama, nižom masom leve komore (LV masa) i
većom ukočenošću arterija
Ove promene mogu da utiču na efikasnost rada srca i predstavljaju pokazatelje ubrzanog starenja kardiovaskularnog sistema.
Mentalno zdravlje i srce povezani su više nego što se misli
– Znamo da postoje važne i jake veze između mentalnog zdravlja i kardiovaskularnih ishoda. Naša studija je otkrila da se štetne promene na srcu vide kod ljudi sa problemima kao što su anksioznost, depresija i preterana zabrinutost – rekao je profesor Stefen Petersen, a prenosi “Capital News”.
Prema njegovim rečima, rezultati su pokazali da veza postoji čak i kada se uzmu u obzir brojni drugi faktori koji mogu da utiču na zdravlje srca.
Veza je uočena i kada se uzmu u obzir životne navike
Istraživači su analizirali i druge okolnosti koje mogu da imaju uticaj na kardiovaskularno zdravlje.
U obzir su uzeti konzumiranje alkohola, pušenje cigareta, povećana telesna masa i starost.
Međutim, naučnici su otkrili da su neurotični poremećaji i dalje povezani sa znacima bržeg starenja srca.
– Čak i kada se uzmu u obzir način i stil života, kao što su uzimanje alkohola, cigareta, povećana telesna masa i starost, jasno je da su neurotični poremećaji povezani sa znacima bržeg starenja srca – istakao je profesor Petersen.
Naučnici nastavljaju istraživanja
Profesor Petersen je otkrio da će njegov tim nastaviti da proučava ovu oblast kako bi preciznije utvrdio na koji način osobine ličnosti utiču na rad srca.
Cilj narednih istraživanja biće da se otkrije kojim mehanizmima karakterne crte pojedinca dugoročno utiču na funkciju srca, ali i na rizik od nastanka i razvoja srčanih oboljenja.
Komentari (0)