Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetih mučenika Sergija i Vakha, u narodu poznat kao Srđevdan.
Prema hrišćanskom predanju, Sveti Sergije i Vakho bili su visoki rimski oficiri na dvoru cara Maksimijana, suvladara Dioklecijana (286–305). Kada su odbili da se odreknu svoje hrišćanske vere i poklone rimskim bogovima, bili su mučeni i pogubljeni u Siriji, gde je ubrzo nastao njihov kult koji se potom proširio čitavim hrišćanskim istokom.
Srđevdan je mrsna slava, osim ako praznik padne u sredu ili petak, kada se poštuje post.
Praznik ima i poseban istorijski značaj u srednjovekovnoj Zeti, gde je bio široko poštovan. Car Justinijan I (527–565) podigao je u Carigradu crkvu posvećenu ovim svetiteljima, čime je njihov kult dobio veliki uticaj i na zapadu, naročito u oblastima između Drača i Dubrovnika. Na tom području postojalo je više od 15 crkava posvećenih Svetom Sergiju i Vakhu.
Jedan od najvažnijih spomenika njihove svetosti je crkva Svetog Sergija i Vakha na Bojani, u kojoj su u 11. i 12. veku sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević. Crkva je obnovljena krajem 13. veka, zaslugom kraljice Jelene Anžujske i njenih sinova, kraljeva Dragutina i Milutina, i tada je mogla da primi i do tri hiljade vernika.
Prema predanju, car Maksimijan im je oduzeo čin i počasti, a potom ih poslao u izgnanstvo kod namesnika Antioha u Aziju, koji ih je bezuspešno pokušavao naterati da se odreknu Hrista. Sveti Vakho je podlegao mučenju, dok je Sveti Sergije posečen u gradu Resafi, koja je kasnije postala značajno hodočasničko mesto poznato kao Sergiopolis.
Veruje se da su prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova u Mileševu donesene i mošti Svetih Sergija i Vakha, o čemu svedoče najstarije freske u manastiru Mileševa.
Veruje se da su ovi svetitelji zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika koji danas nikako ne bi trebalo da rade, a prema predanju Sveti Sergije danas obilazi obućare i slavi sa njima.
Ratari na Srđevdan ne rade ništa sa volovima i ne izlaze u polje, jer se veruje da je Sveti Sergije volujski svetac.
U našem narodu se veruje da će danas biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju. Takođe se smatra da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, kao i da na današnji dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.
Komentari (0)