Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 21. avgusta slave praznik posvećen Svetom Zosimu i Svetom Jakovu Tumanskom. Istog dana obeležava se i slava manastira Tumane, jedne od najpopularnijih i najposećenijih pravoslavnih svetinja u Srbiji.
Mnogi u ovaj manastir dolaze sa tihom nadom, molitvom koju možda nikome drugom nisu izgovorili i željom da pronađu makar malo mira.
Ko su bili Sveti Zosim i Sveti Jakov Tumanski?
U manastiru Tumane počivaju Sveti Zosim Tumanski i Sveti Jakov Tumanski, dvojica svetitelja kojima se vernici generacijama obraćaju u molitvama. Njihovi životni putevi bili su različiti, ali ih povezuju snažna vera i predanje koje se prenosi s kolena na koleno.
Prema predanju, Sveti Zosim bio je isposnik i podvižnik koji je živeo povučeno, posvećen molitvi. Njegov život vezuje se za pećinu u blizini današnjeg manastira Tumane.
Za njegovo ime vezuje se i priča o knezu Milošu Obiliću. Predanje kaže da je knez, vraćajući se iz lova, nehotice ranio Zosima, nakon čega je svetitelj preminuo. Obilić je, prema priči, zbog toga podigao crkvu na mestu njegovog groba, a upravo odatle potiče i ime manastira.
Sveti Jakov Tumanski imao je drugačiji životni put. Pre nego što se zamonašio, bio je učitelj i profesor, a potom je svoj život posvetio veri i Crkvi. U Tumane je došao početkom 20. veka i tu proveo poslednje godine života.
Vernici ga pamte po blagosti, skromnosti i spremnosti da sasluša svakoga ko mu se obrati. Živeo je među ljudima, razgovarao sa njima i delio njihove brige, zbog čega mu se mnogi i danas obraćaju sa posebnom bliskošću.
Zašto ljudi posećuju manastir Tumane?
U Tumane ljudi često dolaze kada imaju osećaj da više nemaju gde da odu. Neko dolazi zbog bolesti i straha, neko zbog problema u porodici, a neko tražeći utehu nakon gubitka bliske osobe.
Mnogi se mole za svoje dete, roditelja ili supružnika, dok drugi dolaze samo da se na nekoliko sati udalje od svakodnevne buke. Neki traže pomoć, neki odgovor, a neki samo mir.
U tišini manastirske crkve, pred moštima svetitelja, ljudi često izgovore ono što nisu mogli da kažu nikome drugom. Nekada je to kratka molitva, nekada nekoliko reči, a nekada samo suze i tišina.
Zato se u Tumane ne dolazi samo kada je čoveku teško. Dolazi se i kada je srećan, da zahvali, da se pomene neko ko više nije među nama, da se čovek pomoli za zdravlje svojih najbližih ili jednostavno pronađe snagu i mir.
Možda je upravo u tome posebnost ovog mesta – Tumane ljudima ne obećava život bez problema, već im pruža prostor da u molitvi i veri pronađu snagu da ih nose.
Najvažniji običaji za praznik Svetih Zosima i Jakova
Na praznik Svetih Zosima i Jakova vernici se posebno mole za zdravlje, potomstvo, mir i pomoć u nevolji, pale sveće i čine dobročinstva.
Uzdržavanje od svađe, ružnih reči i nečistih misli može se pomenuti kao deo duhovnog smisla praznika.
Budući da praznik pada u vreme Gospojinskog posta, ovaj praznik treba ispostiti.
Mnogi vernici na ovaj dan odlaze u manastir Tumane na poklonjenje moštima svetitelja. Praznik se obeležava veoma svečano, uz Svetu liturgiju, akatist i molitve za zdravlje.
Kako se moliti Svetom Zosimu i Jakovu?
„O čudesni i bogonosni oci naši, Zosime i Jakove, molitveno zastupite sve one koji vam pritiču sa ljubavlju, znajući da ste stekli smelost pred Bogom. Ne otpustite bez utehe nikoga od malih Hristovih slugu, koji vam vape, stradanjima i bolestima mnogim ophrvani. Darujte im po blagodati kojom vas ukrepi Gospod, da utešeni i ohrabreni dođu do poznanja istine i postanu udeonici stada odabranoga. Da utelovljeni u svetim Tajnama zajednici Crkve, naslede večna dobra i naslađuju se gledanjem lica Božijeg, slaveći i u vreme zemnoga života Boga u Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.“
Komentari (0)