Srpska pravoslavna crkva i vernici, 26. avgusta, obeležavaju Svetog mučenika Ipolita, ali i Odanije Preobraženja Gospodnjeg, dan kojim se u crkvenom kalendaru završava praznovanje ovog velikog praznika.
Preobraženje Gospodnje proslavljeno je 19. avgusta, a njegovo Odanije dolazi osam dana kasnije. Iako se o ovom danu ne govori toliko kao o samom Preobraženju, on ima posebno mesto u liturgijskom kalendaru, dok su se u narodu za njega vezivala brojna verovanja o promeni prirode, završetku leta i pripremi za jesen.
Uz ovaj dan obeležava se i spomen na Svetog mučenika Ipolita, rimskog vojskovođu koji je, prema hrišćanskom predanju, zbog vere podneo mučeničku smrt.
Ko je bio Sveti mučenik Ipolit?
Sveti Ipolit živeo je u Rimu u 3. veku i bio je vojskovođa i nadzornik tamnica. Rođen je kao neznabožac, ali je njegov život promenila vera Svetog arhiđakona Lavrentija, koga je, prema predanju, dobio zadatak da čuva.
Ipolit je imao priliku da vidi kako Lavrentije, uprkos progonima i mučenju, ostaje nepokolebljiv u svojoj veri. Predanje posebno ističe da je bio zadivljen njegovom hrabrošću, smirenošću i spremnošću da pomogne drugima.
Upravo zbog toga Ipolit je odlučio da primi hrišćanstvo.
Nakon Lavrentijevog pogubljenja, Ipolit je tajno uzeo njegovo telo i dostojno ga sahranio. Time je, međutim, i sam postao meta progona. Kada je otkriveno da je prihvatio hrišćansku veru, Ipolit je uhapšen i mučen, a potom je stradao kao mučenik.
Njegova priča zbog toga se u hrišćanskoj tradiciji vezuje za istrajnost, hrabrost i spremnost da se ostane veran svojim uverenjima čak i kada to nosi veliku cenu.
Šta znači Odanije Preobraženja?
Odanije je naziv za završetak praznovanja velikog crkvenog praznika. Veliki praznici u pravoslavnoj tradiciji ne završavaju se nužno samim danom kada se proslavljaju, već imaju svoj period praznovanja.
Preobraženje Gospodnje slavi se 19. avgusta, a Odanije Preobraženja pada 26. avgusta.
Ovim danom liturgijski se zaokružuje praznični ciklus. Zato se 26. avgust može posmatrati kao svojevrsna završna tačka perioda posvećenog Preobraženju.
Samo Preobraženje ima snažnu simboliku promene i preobražaja. U narodnoj tradiciji ta simbolika proširila se i na prirodu, pa se verovalo da se upravo oko Preobraženja i njegovog Odanija primećuju prve ozbiljnije promene koje najavljuju dolazak jeseni.
Šta su naši stari verovali da se menja posle Preobraženja?
Preobraženje je u narodnom kalendaru bilo važna vremenska granica. Govorilo se da se posle ovog praznika menja priroda, da voda postaje hladnija, da noći postaju sveže i da leto polako gubi svoju punu snagu.
Postojalo je verovanje da se na Preobraženje „preobražava“ i gora i voda, odnosno da priroda počinje da dobija drugačiji izgled.
Iako takva verovanja pripadaju narodnoj tradiciji, a ne crkvenom učenju, ona su vekovima bila deo života ljudi koji su promene u prirodi pažljivo pratili i povezivali ih sa praznicima.
Odanije je zato doživljavano kao završetak jednog perioda i trenutak kada se pažnja polako preusmerava ka jeseni.
Šta se prema običajima radi na Odanije?
Za ovaj dan vezuju se različiti običaji, mada se oni razlikuju od kraja do kraja. Najvažnije je razlikovati crkvena pravila od narodnih verovanja, jer nisu sve stvari koje se tradicionalno pominju obavezne za vernike.
Jedan od najčešćih običaja jeste da se praznik provede mirno, uz molitvu i zahvalnost, bez nepotrebnih svađa i sukoba.
Odanije je takođe pogodno vreme da se čovek simbolično osvrne na ono što je započeo tokom leta i razmisli o tome šta želi da završi pre nego što počne jesen.
U tradicionalnom načinu života ovaj period bio je važan i zbog poljoprivrednih poslova. Leto je polako ustupalo mesto jeseni, pa su se privodili kraju pojedini poslovi u baštama, voćnjacima i na njivama.
Šta se sutra, prema narodnom verovanju, ne radi?
Za Odanije Preobraženja nisu propisana posebna univerzalna crkvena pravila koja zabranjuju određene kućne poslove. Ipak, narodna tradicija sačuvala je nekoliko verovanja.
Pre svega, izbegavalo se započinjanje velikih i nepotrebnih poslova baš na praznik. Smatralo se da je bolje privesti kraju ono što je već započeto nego otvarati potpuno nove obaveze.
Posebno se savetovalo da se dan ne provede u svađi, ljutnji i teškim rečima. Takva verovanja nisu deo zvaničnog crkvenog učenja, ali se uklapaju u širu tradiciju da se veliki praznici provode u miru, slozi i dobroti prema drugima.
Zato je važnije od toga da li ćete oprati veš ili nešto uraditi po kući upravo to kakav odnos imate prema prazniku i ljudima oko sebe.
Odanije i Gospojinski post
Odanije Preobraženja pada u vreme Gospojinskog posta, koji traje od 14. do 28. avgusta.
Na sam dan Preobraženja, 19. avgusta, uobičajeno je razrešenje na ribu, zbog čega se taj dan posebno razlikuje u odnosu na ostale dane posta.
Nakon Preobraženja post se nastavlja prema pravilima Gospojinskog posta, sve do Velike Gospojine, koja se praznuje 28. avgusta.
Zato 26. avgusta ne treba mešati običaj vezan za Preobraženje sa pravilima posta koja važe na sam praznik 19. avgusta. Vernici koji poste treba da se pridržavaju crkvenog pravila posta za taj dan, a za konkretno pravilo najbolje je konsultovati kalendar svoje crkve ili sveštenika, posebno ako postoje zdravstvene ili druge okolnosti.
Zašto se ovaj dan vezuje za završetak leta?
Narodni kalendar nije bio samo spisak praznika već i svojevrsni vodič kroz godišnji ciklus. Ljudi su promene vremena, ponašanje životinja, sazrevanje voća i promene u prirodi povezivali sa važnim datumima.
Preobraženje je bilo jedna od velikih letnjih granica.
Posle njega dani postaju kraći, jutra i večeri svežiji, a priroda počinje da pokazuje prve ozbiljnije znake promene. Zato se u narodnom predanju često govori o tome da se posle Preobraženja više ne ponaša kao usred leta.
Odanije taj simbolični period zatvara.
Dan za mir, zahvalnost i unutrašnju promenu
Iako se uz Odanije vezuju brojna narodna verovanja, njegova suština nije u strahu od toga šta će se dogoditi ako neko uradi određenu stvar.
Suština praznika je u njegovom duhovnom značenju.
Preobraženje govori o promeni i preobražaju, pa se i ovaj period može posmatrati kao prilika da čovek zastane i pogleda šta bi želeo da promeni u sopstvenom životu.
Zato je 26. avgust mnogo više od još jednog datuma u kalendaru. To je dan kada se završava jedan praznični ciklus i kada se, simbolično, zatvara jedno poglavlje leta.
Ko želi da praznik provede u skladu sa verom, može da ode u crkvu, zapali sveću, pomoli se i provede dan u miru sa porodicom.
A Sveti Ipolit, čiji se spomen takođe obeležava, svojim životom podseća na istrajnost i vernost onome u šta čovek veruje.
Najvažnije je zato da ovaj dan ne bude samo još jedan datum koji će proći, već prilika da se napravi mali unutrašnji presek: šta ostavljamo iza sebe, šta želimo da završimo i sa čim želimo da uđemo u jesen.
Komentari (0)