Tim istraživača sa Babraham instituta, objavio je revolucionarne rezultate studije koja bi mogla otvoriti put ka budućim terapijama protiv starenja. Koristeći metodu delimične reprogramacije ćelija pomoću čuvenih Jamanaka faktora (Yamanaka factors) – proteina koji mogu da “resetuju“ ćelije na mlađe razvojno stanje – naučnici su uspeli da vrate molekularni sat zrelih kožnih ćelija unazad za čak 30 godina.
Istraživači su sproveli 13-dnevni proces reprogramacije na ljudskim fibroblastima, ćelijama kože zaduženim za proizvodnju kolagena i zarastanje rana. Za razliku od potpune reprogramacije, koja ćelije pretvara u matične i briše njihov identitet, ova metoda je zadržala njihovu osnovnu funkciju, ali ih je “osvežila“.
“Želeli smo da nađemo balans – da ćelijama vratimo mladalačke osobine, a da ih ne pretvorimo u matične ćelije koje gube specifičnost tkiva,“ objašnjava vođa istraživanja, profesor Vulf Reik, direktor odseka za epigenetiku u Babraham institutu.
Rezultati su zapanjujući: podmlađene ćelije proizvodile su više kolagena, ključnog proteina za elastičnost i čvrstinu kože, i brže su zatvarale veštački izazvane rane u laboratoriji u poređenju sa starijim ćelijama. Naučnici su koristili takozvani “epigenetski sat“ – marker promena u DNK koje se akumuliraju tokom starenja – kako bi precizno utvrdili starost ćelija na molekularnom nivou.
Ovo otkriće, objavljeno u časopisu eLife, smatra se velikim iskorakom u oblasti regenerativne medicine i borbe protiv starenja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je primena na ljudima još daleko.
“Ovo je samo prvi korak – potrebna su dodatna istraživanja da bismo razumeli dugoročne posledice, rizike od nekontrolisanog rasta ćelija ili pojave kancera,“ ističe profesor Reik.
Podsetimo, Jamanaka faktore je 2006. godine otkrio japanski naučnik Šinja Jamanaka, dobitnik Nobelove nagrade 2012. za otkriće metoda kojim se zrele ćelije mogu vratiti u stanje pluripotentnih matičnih ćelija. Babraham tim je prvi koji je uspeo da proces “zaustavi na pola puta“, očuvajući identitet ćelije i vraćajući joj mladalačka svojstva.
Ako se u narednim godinama pokaže da je metoda bezbedna i efikasna, mogla bi da otvori vrata novim anti-age terapijama za obnovu kože, brže zarastanje rana, pa čak i lečenje degenerativnih bolesti povezanih sa starenjem.
Ipak, do kliničke primene bi moglo proći još najmanje desetak godina, jer će biti potrebna opsežna ispitivanja na životinjama i ljudima, kao i regulativa koja će pratiti ovako radikalnu biomedicinsku tehnologiju.
Stručnjaci ističu da je ovo jedan od najuzbudljivijih pomaka u oblasti epigenetskog podmlađivanja, koji pokazuje da bi u budućnosti možda bilo moguće “okrenuti vreme unazad“ ne samo u kozmetičke, već i u medicinske svrhe.
Komentari (0)